Srbi i Bunjevci u Subotici 1918: Ovi zapisnici su čekali decenije da progovore

O tome svedoči deset zapisnika Narodnog odbora Bunjevaca i Srba, pronađenih nakon decenija lutanja po arhivima, i upravo oni čine okosnicu knjige „Srbi i Bunjevci u Subotici i prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine“, promovisane u četvrtak, 23. aprila, u prostorijama Bunjevačke matice na Korzu 8 u Subotici.

Knjiga je plod višegodišnjeg istraživačkog rada Veljanovića i koautora Dimitrija Mihajlovića, koji su godinama tragali za zbirkom Joše Šokčića, novinara i predsednika Udruženja novinara Kraljevine Jugoslavije. Šokčić je lično prikupljao svedočanstva o prevratnim danima 1918, ali je posle Drugog svetskog rata njegova zbirka rasparčana na više mesta. Kada su je istraživači konačno složili, pronašli su ono što je knjizi dalo naučnu težinu. 

„Zapisnici nesumnjivo razotkrivaju i osvetljavaju događaje na način kako su ih sami učesnici videli“, naglašava Veljanović.

Upravo na tome insistira kao na ključnoj vrednosti knjige. 

„Naša interpretacija je utemeljena na arhivskoj građi i na promišljanju istraživanja na naučnoj osnovi“, kaže on, dodajući da istorijska interpretacija mora biti „onovremena, u onom vremenu, a ne gledanje iz savremenog doba i političkog deljenja talona u savremenom vremenu“.

Da bi se razumelo zašto je novembar 1918. bio toliko presudan za Bunjevce, Veljanović podseća na njihov položaj u Austrougarskoj monarhiji. 

„Bili su kao narod dobri i zahvalni za austrijsku monarhiju tokom vođenja ratova i čuvanja granica, ali kad je trebalo da dobiju status koji zaslužuju, kao i drugi brojni narodi u Austrougarskoj monarhiji, oni su izostavljeni“, kaže istoričar.

Cilj institucionalnih pritisaka bio je, po njegovim rečima, jasan i imao je dugoročnu nameru da jednog dana budu pretopljeni u vodeću naciju.

Raspad monarhije doneo je preokret. Pozivajući se na pravo naroda na samoopredeljenje koje je proklamovao američki predsednik Vudro Vilson, Srbi i Bunjevci su najpre u Somboru, a potom 5. i 10. novembra u Subotici osnovali narodne odbore. „Bunjevci i Srbi formirali su i u Somboru i u Subotici narodnu gardu, koja je ne samo štitila odbor, nego je štitila i celokupan narod“, objašnjava Veljanović. Imenovan je prvi gradonačelnik Stipan Matijević, a gradska uprava je mirno prešla u ruke novog rukovodstva.

Ono što Veljanovića posebno impresionira jeste odsustvo osvete. 

„Nije bilo osvetoljublja, nije bilo progona do tada vladajućih naroda Mađara i Nemaca, naprotiv, zaveden je red i mir za celokupno građanstvo“, kaže on. 

Za istoričara, presudan datum ostaje 25. novembar 1918, kada je na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu doneta odluka o otcepljenju od Ugarske i prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. 

„Od tada su oni bili slobodni u svojoj državi, sa svojom upravom i svojom dinastijom“, zaključuje Veljanović.

Promociju je upotpunio kulturno-umetnički program u izvođenju vokalne solistkinje Tamare Babić, violiniste Momira Nikolića i pijaniste Šandora Kolompara. Prisustvovali su i predstavnik grada Subotice Srđan Samardžić, predsednik Bunjevačke matice Veljko Vojnić, članovi nacionalnog saveta i drugi zvaničnici.