Dug na rate i tužba za Adu za most na Tisi

Postavljen je kod Ade, a troškovi demontaže i transporta od grada darodavca do ušća Velikog bačkog kanala u Tisu, ostali su Bečeju i Novom Bečeju. Tako je dug neke prethodne vlasti postao teret aktuelne. 

U to vreme dve opštine nisu imale oko 18 miliona dinara za dopremu poklona, pa su se zadužile 2002. godine kod Pokrajinskog sekretarijata za finansije. Kako je dve godine kasnije dogovoreno da most premosti Tisu kod Ade, to je bilo logično da ova opština preuzme i sve obaveze. Most je 2010. godine svečano otvoren, a pomenutu dug nije vraćan, pa je nedavno dobio epilog u Privrednom apelacionom sudu Novi Sad. Vrednost duga sa kamatama i sudskim troškovima dostigla je iznos od oko 63 miliona dinara, a deli se na tri jednaka dela. Obavezu da vrate pozajmicu imaju opštine Bečej i Novi Bečej, odnosno Direkcija za izgradnju opštine Bečej kao nosilac posla. Imajući u vidu da je poslednji potpisnik duga iz 2002. godine u postupku likvidacije, Bačvanima je u tal pripalo da vrate dva, a Banaćanima jedan deo.

Dug se, jasno je, mora vratiti, međutim, valja imati u vidu da su, po dogovoru iz 2004. godine, obavezu vraćanja duga preuzele i opštine Ada i Čoka, čije je atare most spajao. Iz ove dve sredine tvrde da je bio dogovor s Pokrajinskom vladom da će, kad se vidi da će most biti gotov, pokrajinski organi doneti oslobađajuće rešenje i na sebe preuzeti troškove demontaže i transporta kao svoj udeo u gradnji mosta. Očigledno da do toga nije došlo i Privredni apelacioni sud je doneo već pomenutu presudu.

Valja podsetiti da je most iz Filšhofena 16 godina premošćavao Dunav u njegovom gornjem toku i ponuđen je Novom Sadu kao solidarnost za srušene mostove u ovom gradu. Međutim, njegovih oko 250 metara dužine nije bilo dovoljno da spoje dve novosadske obale Dunava, pa je poklon ponuđen Bečejcima, kako bi ih spojio, na samo četiri kilometra razdaljine. Lepo zamišljeno, ali ne i ostvareno. Ubrzo se pročulo da je most prekratak da premosti Tisu kod dva Bečeja, pa je iz tog razloga ponuđen Adi da ih približi Padeju i dalje Kikindi.

Mnogo se špekulisalo oko toga zašto su Bečejci, stvarno, poklon most prepustili Ađanima, ali do dan danas nisu data istinita objašnjenja. Najbliži istini su oni koji tvrde da su tada obe opštine vodili ljudi, sami će se prepoznati, kojima nije bilo stalo do napretka svojih sredina ili su se uplašili brojnih obaveza koje prethode izgradnji kapitalnog objekta. Bilo kako bilo, dva Bečeja su i dalje ostala na razdaljini od petnaestak kilometara, a aktuelna situacija oko vraćanja duga od 63 miliona dinara ih je još više udaljila.

Tu se ne završava komšijska priča, pošto je Opština Bečej tužila Opštinu Ada i očekuje da će sudski organi doneti jedinu ispravnu odluku da dug vrati ona sredina koja ima koristi od njega. U ovom trenutku Pokrajinski sekretarijat za finansije je postigao dogovor s predstavnicima aktuelne bečejske vlasti da se dug, od nešto preko 40 miliona dinara, vrati u četiri jednake rate od 2019. do 2022. godine.

V. Jankov