POPERNJAK, FRUSEKLE, OPAJDARA Da li razumete jezik Srema? MALI REČNIK LOKALNIH IZRAZA
Lokalni govori i dijalekti daju Vojvodini poseban šarm, ali mnoge reči koje se ovde svakodnevno koriste strancima, a ponekad i mlađima, zvuče kao zagonetka.
Ako se nađete u nekom manjem vojvođanskom ili sremačkom mestu, u prizoru koji deluje kao da je izašao iz starog filma, videćete kako u popodnevnim satima, naročito stariji, izlaze ispred kuća i sede na klupama pod lipama koje decenijama prave hlad. Tu se priča, posmatra prolaznike i prepričava sve što se u mestu dešava.
U vremenu užurbanosti i neprestane trke, još uvek postoje ulice u Sremu i Vojvodini u kojima je vreme kao da je stalo. Klupice na šoru, tipične za ovo podneblje, pune su nedeljom, praznikom ili uveče, kada se svi poslovi privedu kraju. Te ulice imaju poseban miris — mešavinu svežeg hleba iz furune i lipe u cvetu.
Ako imate sreće, neko sa klupe će vam se ljubazno osmehnuti i upitati: „Je l’, a čiji s’ ti?“ ili „Dis’ poš’o?“, da vam odmah stavi do znanja da li je sve „kotkuće“. Malo će vas zagledati od glave do pete, a bogme i prokomentarisati kad se malo udaljite.
„Ljudi smo koji mlogo volu da divane“
Ovdašnji ljudi vole razgovor i druženje, pa će vam za nastavak komunikacije često zatrebati mali „priručnik“ za razumevanje lokalnih reči i izraza.
U zavisnosti od toga koga tražite, možete čuti:
„Šor si potrefio, a ni sa kućom se nećeš mnogo napatiti. U kojoj avliji je najveća trava, tu je. Zajutra širi veš, uzica joj sniska, pa se popernjaci vuku po travi ko mantija na popi.“
Ili:
„Eno ga po ceo dan leži u guvnu ko kvočka na jajima. U bircuzu se gadno ojedeo, pa se na kraju i rasplakao. Ne znam koji mu je andrak, eno ga jopen je cvrcnuo.“
A ponekad i:
„E, nećeš ga ti danas gledati. Opravio se, nazuo frusekle i nove bakandže, navuko najlon košulju i onu njegovu reklaju. Kad ju je zadnji put obukao, malo je falilo da ga kondukter izbaci iz autobusa — poplašio se čovek da mu se šofer ne ošamuti od silnog naftalina.“
Često se pored onoga ko ogovara nađe i neko ko, bar naizgled, brani:
„Ta id’ u očin. Ne laj ko kak’a opajdara, šta divaniš makaršta. Nije zrikava, poplašila se žena — sve joj nepoznato, ne zna di će da gledi.“
MALI PRIRUČNIK ZA TUMAČENJE SREMAČKIH REČI
Divaniti – pričati
Šor – ulica
Potrefiti – pogoditi
Avlija – dvorište
Popernjak – donji čaršav
Guvno – izdvojeno dvorište za stoku
Bircuz – kafana
Oždereti se – preterati u jelu ili piću
Andrak – đavo
Cvrcnuti – alkoholisati se
Opraviti se – lepo se obući
Frusekle – kratke čarape
Bakandže – cipele
Reklja – sako
Pinkli – zamotuljak odeće
Gedžav – sitan, nikakav
Đilkoš / danguba / vetropir – neradnik
Nacifran – doteran
Zrikav – razrok
Dreždati – čekati
Firanga – zavesa
Kibic – isturen prozor
Ladla – fioka
Šlajbok – novčanik
Kerebečiti se – praviti se važan
Opajdara – ogovaračica
Špacir – šetnja
Šluz – kraj
