ПОПЕРЊАК, ФРУСЕКЛЕ, ОПАЈДАРА Да ли разумете језик Срема? МАЛИ РЕЧНИК ЛОКАЛНИХ ИЗРАЗА

Фото: АИ илустрација

Локални говори и дијалекти дају Војводини посебан шарм, али многе речи које се овде свакодневно користе странцима, а понекад и млађима, звуче као загонетка.

Ако се нађете у неком мањем војвођанском или сремачком месту, у призору који делује као да је изашао из старог филма, видећете како у поподневним сатима, нарочито старији, излазе испред кућа и седе на клупама под липама које деценијама праве хлад. Ту се прича, посматра пролазнике и препричава све што се у месту дешава.

У времену ужурбаности и непрестане трке, још увек постоје улице у Срему и Војводини у којима је време као да је стало. Клупице на шору, типичне за ово поднебље, пуне су недељом, празником или увече, када се сви послови приведу крају. Те улице имају посебан мирис — мешавину свежег хлеба из фуруне и липе у цвету.

Ако имате среће, неко са клупе ће вам се љубазно осмехнути и упитати: „Је л’, а чији с’ ти?“ или „Дис’ пош’о?“, да вам одмах стави до знања да ли је све „коткуће“. Мало ће вас загледати од главе до пете, а богме и прокоментарисати кад се мало удаљите.

„Људи смо који млого волу да диване“

Овдашњи људи воле разговор и дружење, па ће вам за наставак комуникације често затребати мали „приручник“ за разумевање локалних речи и израза.

У зависности од тога кога тражите, можете чути:

„Шор си потрефио, а ни са кућом се нећеш много напатити. У којој авлији је највећа трава, ту је. Зајутра шири веш, узица јој сниска, па се поперњаци вуку по трави ко мантија на попи.“

Или:

„Ено га по цео дан лежи у гувну ко квочка на јајима. У бирцузу се гадно оједео, па се на крају и расплакао. Не знам који му је андрак, ено га јопен је цврцнуо.“

А понекад и:

„Е, нећеш га ти данас гледати. Оправио се, назуо фрусекле и нове бакандже, навуко најлон кошуљу и ону његову реклају. Кад ју је задњи пут обукао, мало је фалило да га кондуктер избаци из аутобуса — поплашио се човек да му се шофер не ошамути од силног нафталина.“

Често се поред онога ко оговара нађе и неко ко, бар наизглед, брани:

„Та ид’ у очин. Не лај ко как’а опајдара, шта диваниш макаршта. Није зрикава, поплашила се жена — све јој непознато, не зна ди ће да гледи.“

МАЛИ ПРИРУЧНИК ЗА ТУМАЧЕЊЕ СРЕМАЧКИХ РЕЧИ

Диванити – причати

Шор – улица

Потрефити – погодити

Авлија – двориште

Поперњак – доњи чаршав

Гувно – издвојено двориште за стоку

Бирцуз – кафана

Ождерети се – претерати у јелу или пићу

Андрак – ђаво