Главни уредник едиције академик Миро Вуксановић напоменуо је да главни циљ Антологије није само књижевни, већ и културолошки и лексички и образовни и да би требало да покаже како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви. „Ништа што је велико не бива без напора. Имали смо намеру да покажемо целовит развитак српске књижевности и осветлимо континуитет литерарне речи од 12. до 21. века.
Од житијске и средњевековне књижевности па све до актулне књижевне продукције и писаца који међу нама стварају. Несумњиво је реч о пројекту који има национални значај”, казао је Вуксановић, доидајући да су у едицији заступљени сви аутори који су обележили своје време без обзира на наречије српског језика на којем су писали или српске земље у којима су Срби живели или сада живе. „Желели смо кроз истраживачки рад да укажемо на неке писце који су из различитих разлога остали заборављени или скрајнути. Овом едицијом им дајемо место које заслужују”, казао је Вуксановић, уз напомену да је планирано да Антологија има више од 200 књига.
