О новој књизи су говорили Жарко Радаковић, писац и преводилац, и Небојша Грујичић, новинар и публициста.
Како је открила модераторка књижевне вечери Ива Буразор, испред "Лагуне", књига од 340 страна сада је први пут у Србији објављена у том облику као једно штампано дело са четири новеле чији су наслови - "Спори повратак кући", "Поуке Сент Виктоара", "Детиња повест" и "Кроз села".
Књига из четири фрагмента или посебних целина, поглавља, пружа увид у размишљање и сагледавање света друштвених и природних појава из угла једног академика, спознавање разних животних истина на основу великог животног искуства.
Преводилац те књиге Жарко Радаковић открио је да су све четири књиге биле објављене засебно током '80-их година у издању "Дечјих новости" из Горњег Милановца, у времену бивше Југославије, а та кућа одавно не постоји.
Иначе је Хандке те четири новеле објавио у периоду од 1979. до 1981. године.
Радаковић себе не сматра преводиоцем, већ претежно писцем, јер како каже за себе, ипак је преводио искључиво једног аутора - Петера Хандкеа, што није довољно да се дефинише да је те струке.
"Увек Хандке, како и сам каже, у својим делима пише о себи. Он је стално присутан у романима. Само је потребно знати и направити разлику између писца и приповедача, они ипак нису исто. Све књиге у огромном опусу, а има их преко 100, јесу повезане, неодвојиве једна од друге и треће, посматрају се као целина. Скоро свуда, па и у овом четворокњижју, Хандке приступа истраживању породице унутар себе", приметио је Радаковић и додао да је у Србији преведено око 35 Хандкеових књига, тек трећина укупне његове (хипер)продукције.
Први део „Спори повратак кући“ представља прекретницу у Хандкеовој књижевности: окретање природи и материјалности света, где је пут место за „епски корак“, који се одваја од дуге традиције ратне и освајачке епике (од Хомера) и мир чини привлачним. У том првом делу четворокњижја геолог Валентин Зоргер, који се на Аљасци, далеко од дома и породице, изгубио у послу, сада се спрема за повратак кући.
Преводилац је истакао да се Хандке прославио романима "Голманов страх од пенала" и "Несрећа без жеља" - велика посвета његовој мајци која је нажалост извршила самоубиство у 50. години, што је на писца оставило дубок траг.
Радаковић се присетио да је четири пута јавно наступао у тандему са Петером Хандкеом, као његов преводилац, два пута у Београду (у Народној библиотеци Србије и ЈДП-у поводом промоције књиге "Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију"), Приштини и Дизелдорфу (Немачка).
"Има аутора, баш афирмисаних писаца који воле стално изнова да читају Петера Хандкеа, буду опчињени, фасцинирани његовим делима, апсолутни су заљубљеници, а занимљиво је да сами стварају сасвим дијаметрално другачије романе. Опет, они који га не познају, нису упућени у Хандкеово стваралаштво, такви га никад и не читају", навео је Радаковић и подсетио да је аустријски лауреат Нобелове награде из 2019. године био одувек велики љубитељ Француске, пре свега њене културе, имао узора у књижевности.
Волео је и њихову кинематографију, као што је Француски нови талас, опус Франсоа Трифоа и Жана Лик Годара.
Радаковић је открио да ће ускоро "Лагуна" објавити књигу значајних Хандкеових позоришних драма.
Новинар и публициста Небојша Грујичић је рекао вечерас да је често пратио стваралаштво Хандкеа, у почетку му је најјачи утисак оставио роман "Голманов страх од пенала", да би га новела "Поуке Сент Виктоара" оставила без даха, веома шокирала, и такво дело му је било сасвим ново од аустријског писца, што није очекивао.
"Хандке жели да учествује у свету. Он успева да читаоце самеље, успори, увуче у свој свет и то ради уз једну нежну спорост. Четворокњижје пред нама је тетралогија као врста уџбеника књижевности", анализирао је Грујичић и открио податак да је новелу "Кроз села" из ове књиге, давне 1981. режирао у позоришту прослављени синеаста Вим Вендерс.
Петер Хандке је један од најзначајнијих писаца савремене књижевности, аутор романа, драма, поезије, приповести, есеја журнала, сценарија, чак и редитељ филмова, велики пријатељ Србије, о коме је редитељ Горан Радовановић скоро снимио документарни филм "Чекајући Хандкеа", док је Емир Кустурица о њему написао књигу "Видиш ли да не видим".
