- Овогодишња добитница Михизове награде за драмско стваралаштво Сташа Бајац ауторка је која, баш као и сам Михиз, делује на више различитих поља, као драмска списатељица и сценаристкиња, потом као позоришна драматуршкиња, а од недавно и као ауторка прозе - наводи се у образложењу. - Драмско писмо Сташе Бајац представља репрезентативан примерак доследног промишљања и испитивања граница драмског текста у савременој српској драмској књижевности. Реч је о ауторки врло дистинктивног стила, која континуирано у својим радовима задржава и снажно развија поједине елементе драмског текста, као што су драмска лица и њихови аутентични говори, али стратешки жртвује традиционалне системе репрезентације драмске радње. Догађања у комадима Сташе Бајац су дискурзивно постављена, она су увек у акцији говорења. Језик којим говоре јунаци драма Сташе Бајац је савремен, сиров и богат жаргонима. Вештина којом ауторка обликује монологе и реплике у својим драмама оно је што одабраним јунацима и њиховим говорним карактеристикама даје величину кроз поетичност коју ауторка постиже развијањем структура текста. Бајац бира да комуницира са публиком феномене наше свакодневице користећи језик који нам је свима познат, а вештом драматургијом, која се пре свега заснива на фрагментацији текста и стварању мозаика, гради узбудљиве, готово филмске, приче. Ауторка у својим комадима критички сагледава реалност у којој живи, њене драме су нека врста коментара проистеклог из темељног промишљања и сагледавања различитих појава са маргине нашег друштва. Оне које види као друштвене Друге, Сташа Бајац не осуђује већ се труди да их разуме. Она је заинтересована за субјективну визуру својих јунака чак и када пише у форми драмског дијалога где је главна јунакиња Ја постављена као центар док су остали ликови одређени релацијама са њом: Мој муж, Моја ћерка, Њен муж (“Летњиковац”). Дијалог је у драми „Летњиковац“ баш као и фрагменти монолога у драми „Водопади“ постављен као низ исказа који се преплићу законима ауторкине поетске намере, стварајући тако комплексну говорну партитуру. Овај принцип ауторка посебно развија и усавршава у својеврсном драмском диптиху „Овај ће бити другачији“ и „Ова ће бити иста“ где посвећено пропитује родне улоге у савременом друштву, као и језичке карактеристике тих позиција које су условљене тврдим традиционалним идејама бинарних разлика.
Своје образложење, жири Михизове награде закључује речима да је Сташа Бајац недвосмислено аутентична и јединствена ауторка у нашем драмском и ширем књижевном контексту.
Сташа Бајац дипломирала је драматургију на ФДУ, као и наративни филм и аудиовизуелне технологије на УДК у Берлину. Ауторка је десетине награђиваних сценарија за краткометражне и дугометражне филмове приказане на фестивалима у Берлину, Кану, Сарајеву, Сао Паолу. Међу њима су "Влажност" Николе Љуце и "Асиметрија" Маше Нешковић. Један је од сценариста серија "Група", "Државни службеник" и "Жигосани у рекету", а писала је и режирала документарну серију "Она се буди".
Њене драме објављене су у "Сцени", "Театрону", збирци "Прст" Фонда "Хартефакт", а по награђиваној драми "Реконструкција" снимљен је ТВ филм. Драме "Овај ће бити другачији", добитник Хартефактовог конкурса за најбољи драмски текст 2017. и "Ова ће бити иста" на редовном су репертоару Атељеа 212 и преведене су на више језика.
Радила је као стручна консултанткиња у оквиру филмских копродукционих маркета, преводитељка је са енглеског језика, скрипт докторка и новинарка. Живи и ради у Београду.
И. Б.
