Иако у први мах нису успели да се скуће, нису одустајали од намере да нађу довољно добар дом, у ком ће одгајати своје троје деце. Зоран је родом из Пивница, и први пут покушали су да узму кућу у Силбашу, но нису имали среће, јер, иако је све било договорено, у последњем моменту продавац је одустао. То није спречило Зорана и Ану да траже даље. Тако су на следећем конкурсу успели да купе кућу у Гајдобри, и како каже Зоран, коцкице су се тако поклопиле да су ипак остали у оквиру територије општине Бачка Паланка.
– У међувремену сам се запослио у једној фирми, чија је власница уједно и газдарица старе породичне куће у Гајдобри. Када смо разговарали, рекао сам да тражим кућу преко конкурса, а она и муж су ми дали кључеве да се уселим са породицом, рекавши ми да могу преко државе да је и откупим. Ми нисмо били превише оптерећени које ће село бити у питању, већ нам је било битно да је средина буде пријатна и да има све што је потребно једној породици. И нисмо се покајали. Тако смо за почетак ушли, освежили зидове новим бојама, и на крају се уселили – прича за „Дневник” Зоран Дорић, додавши да је у међувремену конкурсом озваничена и продаја, те је кућа у Невесињској улици у Гајдобри сада званично њихова.
Простор има 301 квадрат, но како на старијим здањима увек има нешто да се уради, полако су почели да реновирају и адаптирају простор, кројећи га по својој мери. Задњи део куће је сређен, а сада је на реду да се сређује чеони део.
– У једном делу куће је било усељиво, с обзиром на то да је постављен нови паркет, ПВЦ столарија, а унутра су урађени гипсани радови, с тим да су предње собе у добром стању. Старијег су типа, има патоса, а нема паркета, тако да ћемо га ми сада постављати, а убрзо ћемо постављати и ПВЦ до улице. Па полако – прича Зоран.
Када су пријатељима рекли да су нашли кућу у Гајдобри, Зоран каже да је баш било много предрасуда како ће се покајати, јер је место претежно насељено Херцеговцима.
– Могу слободно да кажем да се баш осећам добродошло и пријатно, као и моја породица. Много су добри и пријатни људи, срдачни су и културни, поздрављају вас на улици, иако вас не познају и хоће увек да вам припомогну – искрено ће наш саговорник.
Породица Дорић поручила је за крај да је кућа преко конкурса државе изузетна прилика, нарочито за младе брачне парове, било да имају децу или не, да нађу свој мир и купе себи парче своје слободе.
– Првенствено је бенефит чињеница да имаш нешто своје, бориш се и радиш да створиш себи, да имаш нови цреп, квалитетно грејање, једноставно да ствараш што боље услове за живот. Непроцењив је осећај, имати своју слободу – истиче Зоран Дорић.
У задњем делу куће породица има башту, као и три стара воћњака, па им је у плану да покушају да их оживе, али када буде било финансијских средстава за те намене. Ове године ће искористити башту, те ће за своје потребе да посаде поврће, мало кромпира, мало парадајза...
И. Бакмаз
Фото: Ф. Бакић
