Spremni i da plate ne bi li radili! DRAMATIČAN SKOK NEZAPOSLENOSTI U OVOJ EU ZEMLJI: Oko 20.000 ljudi čeka posao dostavljača hrane
U Finskoj oko 20 hiljada ljudi trenutno čeka priliku da radi kao dostavljač hrane, u trenutku kada je stopa nezaposlenosti dostigla 10,6 odsto, što je najviše u Evropskoj uniji.
Finski mediji navode da pojedini registrovani kuriri iznajmljuju svoje ugovore drugima za 450 do 900 evra mesečno, ili za trećinu dnevne zarade, kako bi im omogućili da rade. Platforma Volt potvrdila je za portal Ile fi da je upoznata sa praksom iznajmljivanja dostavljačkih "licenci" i najavila mere protiv takvih zloupotreba.
Međutim, gužva u dostavi hrane samo je deo mnogo šireg problema na finskom tržištu rada. Iako je bez posla oko 300 hiljada ljudi, istovremeno nedostaje stručnjaka u informacionim tehnologijama, lekara, medicinskog osoblja, kao i eksperata za zelenu tranziciju i druge specijalizovane oblasti. Ta radna mesta ne mogu da popune osobe koje trenutno traže posao.
Prema podacima sindikata Akava, u decembru je više od 50 hiljada visokoobrazovanih građana bilo nezaposleno, što je najviši broj u ovom veku. Među njima su i diplomirani ekonomisti i sociolozi. Portal Ile fi navodi primer Mike Alhopura iz Turkua, koji je ostao bez posla u gradskoj upravi nakon isteka ugovora na određeno vreme.
Od tada je poslao na desetine prijava i imao samo dva razgovora za posao. Sličnu situaciju imala je i Ema Vikstrom, koja je nakon diplomiranja sociologije mesecima bezuspešno tražila zaposlenje, suočena sa stotinama kandidata za jedno radno mesto.
Stručnjaci ističu da je spor ekonomski rast jedan od ključnih razloga rasta nezaposlenosti, ali i duboka transformacija tržišta rada pod uticajem digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije. Podaci pokazuju da broj nezaposlenih sa fakultetskom diplomom raste brže nego kod onih sa nižim nivoom obrazovanja.
Analiza ukazuje i na strukturne probleme. Više od polovine nezaposlenih, čak 57 odsto, teško bi našlo posao i u slučaju snažnijeg ekonomskog oporavka, jer njihove veštine nisu usklađene sa potrebama novih zanimanja ili im nedostaje radno iskustvo. Među mlađima od 30 godina čak 27 hiljada nikada nije radilo, što čini gotovo desetinu ukupnog broja nezaposlenih.
Dodatni udarac finskoj ekonomiji zadalo je slabljenje trgovinskih odnosa sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini. Udeo izvoza u Rusiju pao je sa skoro deset odsto 2013. godine na svega 0,4 odsto u 2024.
Na tržište rada sve češće se vraćaju i penzioneri, kojima primanja ne pokrivaju troškove života, dok se istovremeno povećava i broj radno sposobnih imigranata. Njihov udeo u radnoj snazi porastao je sa šest na 11 odsto u poslednjih nekoliko godina. Prema navodima portala Ile fi, poslove u dostavi hrane uglavnom obavljaju imigranti, dok domaće stanovništvo retko prihvata takve angažmane, koje sami radnici opisuju kao izuzetno teške i slabo plaćene, piše Blic.
