Спремни и да плате не би ли радили! ДРАМАТИЧАН СКОК НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У ОВОЈ ЕУ ЗЕМЉИ: Око 20.000 људи чека посао достављача хране
У Финској око 20 хиљада људи тренутно чека прилику да ради као достављач хране, у тренутку када је стопа незапослености достигла 10,6 одсто, што је највише у Европској унији.
Фински медији наводе да поједини регистровани курири изнајмљују своје уговоре другима за 450 до 900 евра месечно, или за трећину дневне зараде, како би им омогућили да раде. Платформа Волт потврдила је за портал Иле фи да је упозната са праксом изнајмљивања достављачких "лиценци" и најавила мере против таквих злоупотреба.
Међутим, гужва у достави хране само је део много ширег проблема на финском тржишту рада. Иако је без посла око 300 хиљада људи, истовремено недостаје стручњака у информационим технологијама, лекара, медицинског особља, као и експерата за зелену транзицију и друге специјализоване области. Та радна места не могу да попуне особе које тренутно траже посао.
Према подацима синдиката Акава, у децембру је више од 50 хиљада високообразованих грађана било незапослено, што је највиши број у овом веку. Међу њима су и дипломирани економисти и социолози. Портал Иле фи наводи пример Мике Алхопура из Туркуа, који је остао без посла у градској управи након истека уговора на одређено време.
Од тада је послао на десетине пријава и имао само два разговора за посао. Сличну ситуацију имала је и Ема Викстром, која је након дипломирања социологије месецима безуспешно тражила запослење, суочена са стотинама кандидата за једно радно место.
Стручњаци истичу да је спор економски раст један од кључних разлога раста незапослености, али и дубока трансформација тржишта рада под утицајем дигитализације, аутоматизације и вештачке интелигенције. Подаци показују да број незапослених са факултетском дипломом расте брже него код оних са нижим нивоом образовања.
Анализа указује и на структурне проблеме. Више од половине незапослених, чак 57 одсто, тешко би нашло посао и у случају снажнијег економског опоравка, јер њихове вештине нису усклађене са потребама нових занимања или им недостаје радно искуство. Међу млађима од 30 година чак 27 хиљада никада није радило, што чини готово десетину укупног броја незапослених.
Додатни ударац финској економији задало је слабљење трговинских односа са Русијом након почетка рата у Украјини. Удео извоза у Русију пао је са скоро десет одсто 2013. године на свега 0,4 одсто у 2024.
На тржиште рада све чешће се враћају и пензионери, којима примања не покривају трошкове живота, док се истовремено повећава и број радно способних имиграната. Њихов удео у радној снази порастао је са шест на 11 одсто у последњих неколико година. Према наводима портала Иле фи, послове у достави хране углавном обављају имигранти, док домаће становништво ретко прихвата такве ангажмане, које сами радници описују као изузетно тешке и слабо плаћене, пише Блиц.
