GRAĐANI, OPREZ! FALSIFIKATORI NA DELU, PAZITE ŠTA KUPUJETE! Pčelari zabrinuti, pravog meda sve manje zbog muljatora i nelojalne konkurencije: Proglasiti krivičnim delom!
Meda ove godine neće biti puno zbog klimatskih promena, manje pčela i što pčelari ne uvećavaju broj košnica zbog nelojalne konkurencije, koja se ogleda u uvozu falsifikovanog meda znatno jeftinijeg u odnosu na cenu pravog med na domaćem tržištu.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljub Živadinović kazao je za Dnevnik da su članovi pčelarskih udruženja lane izvrcali 3.028 tona meda, a da ćemo ove godine biti manje meda zbog lošeg vremena. - Nećemo imati bagremovog meda, a biće lipovog i suncokretovog meda. Očekujuemo solidne prinose lipovog meda na Fruškoj gori, uprkos tome što je bilo malo pčela na ispaši, dok se za suncokretovu pašu može reći da će biti prosečna, doduše ne u svim regionima.
Ministarstvo poljoprivrede je prihvatilo da se u spisak opreme za pčelarstvo koje subvencioniše uvrsti oprema za obradu i marketing meda (predsednik SPOS Rodoljub Živadinović)
Živadinović je kazao da se pčelarstvo u protekle dve-tri godine ne razvija, jer pčelari čekaju da država reši problem oko uvoza falsifikovanog meda, koji obara cenu domaćeg pravog meda i pčelare dovodi u gubitke.
- Tražimo da Ministarstvo poljoprivrede pokrene inicijativu da se falsifikovanje meda proglasi krivičnim delom i uvedu visoke kazne. S druge strane, dogovorili smo se sa Ministarstvom da se u spisak opreme za pčelarstvo koje subvencioniše uvrsti oprema za obradu i marketing meda, pošto na konkursu Ministarstva privrede pčelari nisu mogli da učestvuju zbog zakonske regulative.
106 evra treba uložiti u jedno pčelinje društvo
Naišli smo na razumevanje i predstoje nam razgovri o povećanju subvencije po košnici posebnim dodatkom za oprašivanje pčelama u iznosu od dodatnih 1.000 dinara od naredne godine, po uzoru na EU, gde se Evropski pčelarski savez izborio za uvođenje takve vrste subvencija.
Korisne odredbe mađarskog Zakona o ozelenjavanju
Nabrajući šta bi sve trebalo činiti da bi se domaće pčelarstvo razvijalo, predsednik SPOS Živadinović je istakao da je potrebno ubrzati primenu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, kako bi se što pre završile obuke poljoprivrednika i pokrenula kontrola suzbijanja prodaje pesticida na crnom tržištu. - U naše zakonodavstvo treba uvrstiti odredbe mađarskog Zakona o ozelenjavanju, koji nije donet zbog pčelara već zbog poboljšanja kvaliteta zemljišta i podizanja prinosa i hranljivih materija (postrna setva ).To poboljšava kvalitet pčela koje ulaze u zimu i obezbeđuje dodatne pčelinje paše uništene intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Kako je naveo Živadinović, napore koje ulaže SPOS i nadležno miniostarstvo da bi se pčelarstvo unaredilo su potrebni zbog troškovi godišnjih ulaganja u jedno pčelinje društvo, koja rastu iz godine u godinu, iznose 114,81 evro, odnosno 106 evra kada se od ove sume odbije subencija 1.000 dinara po košnici - 8,5 evra. - U računu troškova pošli smo da je prosečni prinos meda po košnici 32 kilograma, premda je znatno niži iz godine u godinu zbog klime, pošto su uslovi pčelarenja sve lošiji, prinosi manji, a troškovi viši.Računali smo minimalne troškove, da se košnice sele jednim kamionom, mada 99 odsto pčelara ih seli sa dva kamiona po 50 košnica, pa su izdaci selidbe duplo veći, jer se sele iznajmljenim kamionima.
Nisu uračunati ni troškovi maloprodaje i marketinga, eventualne krađe koje su sve češće, osiguravanje proizvodnje… Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata. Pošto je ukupni prinos meda po košnici 32 kilograma, kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na jednom pčelinjaku iznosi 3,59 evra, ali je znatno viša, jer su prinosi znatno niži.
