Biljana Mickov: Kreativna industrija može ubrzati razvoj Novog Sada

A ključna tema je, zapravo, doprinos i mogućnost kulturne ekonomije kao biznisa, sa snažnim podtekstom podrške inovativnoj praksi. Na tom fonu knjiga pruža više praktičnih i empirijskih primera, pri čemu je, što je takođe veoma važno, svaki tekst u osnovi pristupačna i lako dostupna banka znanja sa kojom se može razvijati postojeća praksa i podstaknuti novi projekti.

„Kroz knjigu može mnogo da se kaže, odnosno doprinese razvoju sektora kulture. Tokođe mislim da se prevazilaze barijere na koje profesionalci nailaze u kontekstu sprovođena inovativnih ideja u delo. Tu konkretno mislim na Srbiju. Jer, moje uredničke knjige imaju širi, međunarodni koncept. Ja sam pre svega teoretičar, i ukoliko doprinesem da ideje koje su zastupljne u knjizi nekom daju mogućnost i podstrek da te ideje realizuje u svojoj praksi, ja sam zadovoljna“, kaže Biljana Mickov za „Dnevnik”.

Suprotno gotovo uvreženom stavu da kultura samo troši novac, u knjizi „Kultura, inovacije i ekonomija“ insistirate na poruci da kulturne aktivnosti u savremenom društvu imaju itekako važnu ulogu za održivi ekonomski razvoj...

„Kultura je duševna hrana, ona ne troši novac. To je moj profesionalni stav. Održivi razvoj savremenog društva u velikoj meri postavlja kulturu u centar. Odgovornost prema razvoju kulture u javnim politikama je neophodna za održivu ekonomiju. Da bi bila održiva, privreda mora razmišljati o vrednostima na kojoj se zasniva, i uzima u obzir resurse, kulturu okoline. Ekonomije imaju najveći legitimitet i dinamizam kada su prilagođene lokalnim resursima. Kulturne aktivnosti igraju važnu ulogu za održivi ekonomski razvoj. Balans između ovih aspekata dovodi do napretka. Aktivnosti u kulturi dozvoljavaju obnovu i stvaranje ekonomskih aktivnosti, prepoznatiljivost mesta, podstiče preduzetništvo i zapošljavanje, koje čine važan deo atraktivnosti gradova i doprinose razvoju turizma.“

Posebno zanimljivo je poglavlje autorke Elizabete Lazaro o porastu značaja kulturnih i kreativnih preduzetnika u umetničkoj, kulturnoj i kreativnoj industriji?

„Elizabeta Lazaro je profesor na Univerzitetu u Utrehtu. Ono što Elizabeta iz svojih istraživanja zaključe je da kulturno i kreativno preduzetništvo ima najmanje dva reda implikacija i srodne izazove izvan svoje sfere, uz poštovanje prema opštem preduzetništvu i javnoj politici. Bolje razumevanje kulturnog i kreativnog preduzetništva je korisno za opšte preduzetnike, jer kreativni preduzetnici mogu predstavljati prilično „ekstremne” slučajeve izazova za preduzetništvo, kao i za eksperimente. Na primer, kao što je gore rečeno, kreativni preduzetnici mogu pokazati ve će nivoe otpornosti.“

Tradicija u savremenom konceptu

Posmatrano iz ugla današnjeg odnosa prema kulturi u Srbiji, šta je nužno promeniti pa da teorijska promišljanja, ali i pojedini „recepti” međunarodnih eksperata, bar delom zažive u domaćoj praksi?

„Praksa i teorija idu zajedno. Kod nas postoji jaz između te dve oblasti, ali mislim da se polako približavamo - doduše sporo - spajanju teorije i prakse. Problem Srbije je što u sekturu kulture mora da vlada određeni kontinuitet razvoja. Uprave za kulturu moraju da promišljaju o novim menayerskim pristupima, jer nas to vuče napred. U tom pogledu knjige različitih praksi mogu samo da pomognu sprovođene inovacija. Moj stav su jake institucije kulture, pa tek onda festivali. Ne treba da se vrtimo u krug, nego da se otvaramo prema novim idejama i time unapređujemo Srbiju. Time ne rušimo tradiciju, samo je postavljamo u savremen koncept koji i drugi mogu da shvate i razumeju.“

Takva elastičnost takođe može da preuzme više finansijske konotacije, gde se drugi oblici naknade kompenzuju ispod proseka novčanih naknada. Koncepti poput klastera i zainteresovanih strana, obično vezano za kreativne preduzetnike i kreativni sektor, blisko su povezani sa mrežom. Prednosti klastera u velikoj meri se podudaraju sa mrežama. Klasteri omogućavaju veću fleksibilnost i prilagođavanje. Oni mogu olakšati prelivanje na intra- i međusektorskim nivoima. S druge strane, javna politika ima zadatak da stvara uslove - na primer, putem inkubatora. Kako to efikasno činiti i meriti ishode je i dalje otvoreni izazov. Drugi izazovi uključuju kako da se stimulišu pozitivni prelazi i da se izbegne rasipanje javnih i privatnih intervencija. Dakle, istraživanje i teorija koja se prenosi u praksu.

Da li se u odnosu na prethodnu Vašu uredničku knjigu „Kreativni grad” uočljivi neki pomaci, bilo da je reč o teoriji, praksi, ili premošćavanju jaza između ta dva „pola”? Prepoznaje li se prostor za njihovu primenu u Novom Sadu?

„Praksa razvoja kreativnosti u knjizi “ Kreatini grad“ prelazi polako u inovacije. Sve moje uredničke knjige imaju unapređen koncept u odnosu na predhodnu. Ova nova knjiga govori o inovacijama, naravno da postoji prostor za primenu inovacija u Novom Sadu. Suština je da se definiše šta je potrebno uraditi da se inovacije sprovedu, kroz projektno finansiranje novih inovativnih projekata, insistiranju na praktičnoj primeni neprofitnih projekata, jače podržati taj deo i rezultati će se videti. Naravno, time ne isključujem druge aktere u kulturi. Maksimalna digitalizacija, pogotovo u sadašnjem trenutku kada je razvoj tehnologije ubrzan. Ideja i digitalizacija, je nešto na čemu treba insistirati.“

Sama knjiga „Kultura, inovacije i ekonomija” obezbeđuje kombinaciju mogućnosti koje ojačavaju i naglašavaju puni inovativni i složeni potencijal kulturne ekonomije. Teme uključuju pregled globalnih i regionalnih ekonomskih koristi od kulturne ekonomije, analize zasnovane na dokazima u kulturi i pregledu prvih deset kulturnih mogućnosti za biznis. Zastupljene teme su umetnička i vizuelna kultura; razvoj uprava za kulturu, ekonomija, finansije, poslovanje, kreativna industrija, civilna služba i javni sektor; biznis i menadžment; korporativna društvena odgovornost i poslovna etika; preduzetništvo i upravljanje malim preduzećima; javno i neprofitno upravljanje; metode istraživanja u menaymentu, strateški menayment, studije muzeja i nasleđa; te turizam, istorija turizma i turizam kulturnog nasleđa.

M. Stajić