Ne pravite ovu grešku na vrućini ZBOG JEDNE ČAŠE MOŽETE ZAVRŠITI U HITNOJ POMOĆI Lekari upozoravaju na opasnu kombinaciju
Dok temperature širom Evrope dostižu rekordne vrednosti, mnogi spas od žege traže uz hladno pivo, koktel ili čašu vina na plaži, pored bazena ili u bašti omiljenog kafića.
Međutim, ono što deluje kao osveženje zapravo može da predstavlja ozbiljan rizik za organizam.
Stručnjaci upozoravaju da alkohol i ekstremna vrućina nisu dobra kombinacija, jer zajedno mogu značajno da povećaju opasnost od dehidracije, kolapsa, pa čak i toplotnog udara.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, tokom perioda visokih temperatura najbolje je izbegavati alkohol ili ga svesti na minimum, uz obaveznu nadoknadu tečnosti. Obe institucije upozoravaju da alkohol dodatno opterećuje organizam koji se već bori da održi normalnu telesnu temperaturu.
Kako alkohol deluje na organizam
Jedan od najvećih problema jeste to što alkohol deluje kao diuretik, odnosno podstiče organizam da izlučuje više tečnosti putem mokraće.
Istovremeno, tokom vrelih dana telo već gubi velike količine vode i elektrolita znojenjem kako bi se rashladilo. Kada se ova dva procesa spoje, dehidracija može da nastupi mnogo brže nego što većina ljudi očekuje.
Čak i blaga dehidracija može da izazove glavobolju, vrtoglavicu, slabost, umor i pad koncentracije. U težim slučajevima mogu se javiti ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, nesvestica i ozbiljni poremećaji rada organizma.
Alkohol dodatno širi krvne sudove, zbog čega mnogi imaju osećaj da im je prijatnije i hladnije. Međutim, taj osećaj je varljiv. Širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, što povećava rizik od vrtoglavice i kolapsa, posebno kod starijih osoba, ljudi koji imaju nizak krvni pritisak ili uzimaju lekove za srce i krvne sudove.
Još jedna opasnost je to što alkohol narušava sposobnost organizma da pravilno proceni sopstveno stanje. Osoba pod dejstvom alkohola može kasnije primetiti prve znake pregrevanja, poput žeđi, slabosti ili vrtoglavice, pa se pomoć često traži tek kada simptomi postanu ozbiljni.
Rizik od toplotnog udara
Lekari upozoravaju da alkohol povećava rizik od razvoja toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, stanja koje predstavlja hitan medicinski slučaj. Simptomi uključuju telesnu temperaturu iznad 40 stepeni, konfuziju, gubitak svesti, ubrzano disanje i prestanak znojenja. Bez hitnog lečenja može doći do oštećenja mozga, srca, bubrega i drugih organa.
Posebno su ugroženi stariji, mala deca, trudnice, osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili hroničnim bolestima bubrega, ali i mladi koji duže vreme borave na suncu tokom sportskih aktivnosti, festivala ili provoda na plaži.
Šta je najbolje piti po vrućini?
Stručnjaci savetuju da se tokom vrelih dana pre svega pije voda, mineralna voda ili napici koji nadoknađuju elektrolite, da se izbegava direktno sunce u najtoplijem delu dana i da se alkohol, ukoliko se već konzumira, ograniči na male količine uz obaveznu nadoknadu tečnosti.
Takođe preporučuju da se alkohol nikada ne pije na prazan stomak i da se izbegava kombinovanje sa intenzivnim fizičkim aktivnostima na visokim temperaturama.
Ni hladno pivo ne rashlađuje organizam onoliko koliko mnogi veruju. Iako kratkotrajno pruža osećaj osveženja, alkohol ne snižava unutrašnju telesnu temperaturu niti pomaže organizmu da se efikasnije izbori sa vrućinom. Naprotiv, može da oteža prirodne mehanizme hlađenja tela.
Zato lekari svake godine, sa prvim velikim toplotnim talasima, ponavljaju istu poruku: kada je napolju ekstremno vruće, najbolji izbor za organizam i dalje ostaje obična čaša hladne vode.
