Delila kadar sa glumačkim legendama
„RADIO MILEVA” ME JE OSLOBODILA I RAZIGRALA! GLUMICA KRIS GAVRIĆ prvom ulogom OSVOJILA GLEDAOCE pa se prisetila početka: „Čini mi se da u prvim danima snimanja NISAM BILA SVESNA GDE SAM SE NAŠLA”
Uloga Sonje u seriji „Radio Mileva” obeležila je početak karijere Kris Gavrić i lansirala je među glumačke zvezde kao vrlo mladu, ali dovoljno promišljenu da svoju karijeru nastavi da gradi na čvrstim osnovama - uz prepoznatljiv i topao osmeh, ali i nesporni talenat.
Razigrana i vedra, ova mlada glumica odrastala je pred kamerama zajedno sa svojom junakinjom, od srednjoškolke koja sanja o slavi do studentkinje novinarstva. Sonjino sazrevanje pratilo je i glumičin lični i profesionalni rast, kroz seriju koja je vrlo brzo postala jedan od najgledanijih televizijskih hitova u Srbiji i regionu.
S novom sezonom „Radio Mileve”, čija je premijera zakazana za 29. decembar na prvom programu Radio-televizije Srbije, gde će se emitovati svake večeri od 20 časova, u susret praznicima stižu i novi, neočekivani zapleti u Rankeovoj 12, ali i zrelija Sonja - lik u koji je Kris, kako sama kaže, utkala sopstvena iskustva odrastanja uz baku i majku, kao i radost igre koju smatra suštinom svog poziva. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin, Kris Gavrić otkriva šta gledaoce očekuje u nastavku serije i da li se i sama iznenadi kada vidi dokle su scenaristi otišli u izmaštavanju dogodovština stanara najpoznatije zgrade, pa i njenog lika.
– Moj lik je u ovoj sezoni dosta sazreo, ali i dalje nosi onu staru vrcavost. Seriju, kao i do sada, čini šarolika paleta likova i njihovih odnosa, a ono što „Radio Milevu” izdvaja jeste to da se od nje uvek očekuje neočekivano – priča nam glumica Kris Gavrić.
Koliko je bilo izazovno pratiti Sonjino sazrevanje, posebno što znamo da ste i sami odrastali radeći na ovoj seriji? Postoji li scena ili trenutak u seriji sa kojim ste lično rezonovali jer ste ga možda i sami doživeli u istom periodu života?
– Posebno je izazovno bilo igrati devojku od šesnaest godina u periodu kada sam ja imala dvadesetak, ali sam se trudila da inspiraciju pronađem u klincima oko sebe i u sopstvenim sećanjima na to osetljivo tinejdžersko doba. Ono što mi je blisko jeste porodična dinamika - i ja sam odrastala uz baku i mamu, pa mi je taj odnos bio poznat i emotivno razumljiv. Iako postoji razlika u godinama, između mene i Sonje, to iskustvo mi je pomoglo da lik učinim iskrenijim. Bilo je izazovno, ali istovremeno i jedna velika škola, kako glumački, tako i lično.
Uloga Sonje vam je, kako ste i sami rekli, promenila život. Na čemu ste joj najviše zahvalni privatno, a šta ste u poslu usvojili radeći seriju „Radio Mileva”?
– Najviše cenim priliku da radim posao koji volim i da delim kadar sa maestralnim glumcima od kojih svakodnevno imam priliku da učim. Cela ekipa „Radio Mileve“ za mene predstavlja okruženje u kome sam rasla i kao glumica i kao osoba, uz rad koji je uvek ispunjen dobrom energijom. Serija me je oslobodila i razigrala, ali me je naučila i koliko su profesionalizam, disciplina i posvećenost važni. Radost igre je ono što me pokreće i Bogu sam zahvalna što je moj posao igra.
Sa samo dvadeset godina našli ste se među glumačkim legendama. Sa kakvim emocijama ste zbog toga dolazili na set? Da li je više bilo ponosa ili straha od greške među svima njima? Šta je bilo najteže uz Olgu Odanović sa kojom ste delili možda i najviše scena?
– Tek sada mi se čini da u prvim danima snimanja zapravo nisam bila svesna gde sam se našla. Sećam se leptirića u stomaku i određene sumnje u sebe, ali one zdrave, pokretačke koja vas tera da se preispitujete, budete radoznali i rastete. U početku sebi nisam dozvoljavala pravo na grešku, što je nosilo i pritisak, ali se to vremenom promenilo kako sam se oslobađala i prodisala u kadru. Sa Olgom je zadovoljstvo raditi i to znaju svi koji su ikada imali priliku da sarađuju sa njom. Ona je pravi dokaz da su najveći glumci istovremeno i jednostavni, plemeniti ljudi. Sa takvim ljudima je najlepše deliti kadar, jer pored vrhunskog profesionalizma donose i lakoću, radost i iskrenu ljubav prema igri.
Da li vas je nekada možda i podatak da Sonja u seriji ima uticaja na druge svojim objavama na društvenim mrežama naterao da preispitate sebe i to šta i sami privatno objavljujete na svom Instagramu gde ste vrlo aktivni, a prati vas nekoliko desetina hiljada ljudi?
– Više nego sam lik Sonje, na mene je uticalo to što su ljudi počeli lično da prate mene, na mrežama a među njima ima i mnogo dece. U jednom trenutku sam postala svesna odgovornosti koju takva pažnja nosi, naročito prema najmlađima. Vaspitana sam tako da mi vrednosti budu na prvom mestu i trudim se da imam jasan moralni kompas. U današnje vreme, kada se kroz društvene mreže često propagiraju površne priče i nemoral, smatram da je važno ponuditi drugačiji primer, sadržaj koji podstiče razmišljanje, empatiju i zdrave vrednosti, a ne samo brzu pažnju i prolaznu popularnost.
Rekli ste da ste oduvek želeli da budete dramska glumica. Da li će to posle „Radio Mileve”, u kojoj vas je publika zavolela kao komičarku, biti veći izazov i teži zadatak?
– Oduvek sam sebe više videla kao dramsku glumicu i nisam ni pomišljala da će moj prvi veliki projekat biti komedija. „Radio Mileva” mi je pokazala koliko je važno ne ograničavati se žanrom. Na meni je da pokažem šta još sve mogu i da publika u budućnosti vidi i tamnije slojeve koje nosim u sebi, a ima ih dosta. Radujem se novim ulogama i daljem glumačkom rastu.
Odlazećoj godini nazdravljam zbog zrelosti
Koju biste novogodišnju želju sebi ispunili već prvim danima 2026. godine i čemu biste nazdravili odlazećoj godini?
– Uvek mogu da pronađem razlog da nazdravim, a odlazećoj godini bih najpre nazdravila zbog zrelosti koju sam, možda više nego ikada, stekla u prethodnom periodu. Novogodišnja želja je da mi 2026. godina donese strpljenje, zdravlje, snagu i veru, jer me čeka rad na potpuno novoj predstavi koju sam dugo priželjkivala.
Predajete filmsku glumu mališanima koji žele da se bave ovom vrstom umetnosti. Kako vam se dopada ta vaša nova uloga i jeste li strog predavač?
– Već dve godine predajem filmsku glumu, a rad sa decom i mladima je izazovan, jer je važno da čas bude interaktivan i zabavan, ali i da im zadrži fokus. Umem da budem stroga, jer smatram da su koncentracija i prisutnost ključni, a bez njih nema ni igre ni učenja. Uvek im naglašavam da je gluma kolektivni čin. Važno je da budu svesni sebe, ali i grupe. Volim da svaki čas započnemo razgovorom i razmenom mišljenja, jer je u tom uzrastu važno razviti kritičko mišljenje. Deca su izuzetno maštovita i kreativna i često mi vraćaju veru u lepše sutra. Trenutno predajem u Beogradu, a ranije sam radila i u Nišu i Kragujevcu.
Često i igrate predstave za decu, a glumci neretko ističu da je za njih najuzbudljivije glumiti. Koliko vas je to iskustvo i razmena energije sa najmlađim gledaocima obogatilo na sceni?
– Igranje predstava za decu je posebno iskustvo, jer su oni najiskrenija i najzahtevnija publika. Njihova pažnja i reakcije se ne mogu isforsirati, pa vas to kao glumca stalno drži budnim i prisutnim na sceni. Ta neposredna razmena energije me je mnogo obogatila, naučila me spontanosti, hrabrosti i iskrenosti u igri, i podsetila koliko je važno zadržati dete u sebi. Takođe, sa našom predstavom „Ah, ta ljubav” obišla sam pola Srbije i to je fenomenalno iskustvo.
Ako biste se vodili savetom koleginice Marije Vicković, koja vam je na početku karijere rekla da uloga uvek nađe glumca, kakav lik biste voleli da vas pronađe uskoro?
– Želim da moja sledeća uloga bude pravi izazov, nešto potpuno novo, u smislu da me publika vidi na način na koji do sada nije navikla. Volela bih da se bavi realnim, ozbiljnim problemima i da me kao glumicu natera na preispitivanje, pomeri iz zone komfora i otvori nova pitanja, kako profesionalno, tako i lično.
Vladimir Bijelić
