Делила кадар са глумачким легендама
„РАДИО МИЛЕВА” МЕ ЈЕ ОСЛОБОДИЛА И РАЗИГРАЛА! ГЛУМИЦА КРИС ГАВРИЋ првом улогом ОСВОЈИЛА ГЛЕДАОЦЕ па се присетила почетка: „Чини ми се да у првим данима снимања НИСАМ БИЛА СВЕСНА ГДЕ САМ СЕ НАШЛА”
Улога Соње у серији „Радио Милева” обележила је почетак каријере Крис Гаврић и лансирала је међу глумачке звезде као врло младу, али довољно промишљену да своју каријеру настави да гради на чврстим основама - уз препознатљив и топао осмех, али и неспорни таленат.
Разиграна и ведра, ова млада глумица одрастала је пред камерама заједно са својом јунакињом, од средњошколке која сања о слави до студенткиње новинарства. Соњино сазревање пратило је и глумичин лични и професионални раст, кроз серију која је врло брзо постала један од најгледанијих телевизијских хитова у Србији и региону.
С новом сезоном „Радио Милеве”, чија је премијера заказана за 29. децембар на првом програму Радио-телевизије Србије, где ће се емитовати сваке вечери од 20 часова, у сусрет празницима стижу и нови, неочекивани заплети у Ранкеовој 12, али и зрелија Соња - лик у који је Крис, како сама каже, уткала сопствена искуства одрастања уз баку и мајку, као и радост игре коју сматра суштином свог позива. У разговору за „Дневников” ТВ магазин, Крис Гаврић открива шта гледаоце очекује у наставку серије и да ли се и сама изненади када види докле су сценаристи отишли у измаштавању догодовштина станара најпознатије зграде, па и њеног лика.
– Мој лик је у овој сезони доста сазрео, али и даље носи ону стару врцавост. Серију, као и до сада, чини шаролика палета ликова и њихових односа, а оно што „Радио Милеву” издваја јесте то да се од ње увек очекује неочекивано – прича нам глумица Крис Гаврић.
Колико је било изазовно пратити Соњино сазревање, посебно што знамо да сте и сами одрастали радећи на овој серији? Постоји ли сцена или тренутак у серији са којим сте лично резоновали јер сте га можда и сами доживели у истом периоду живота?
– Посебно је изазовно било играти девојку од шеснаест година у периоду када сам ја имала двадесетак, али сам се трудила да инспирацију пронађем у клинцима око себе и у сопственим сећањима на то осетљиво тинејџерско доба. Оно што ми је блиско јесте породична динамика - и ја сам одрастала уз баку и маму, па ми је тај однос био познат и емотивно разумљив. Иако постоји разлика у годинама, између мене и Соње, то искуство ми је помогло да лик учиним искренијим. Било је изазовно, али истовремено и једна велика школа, како глумачки, тако и лично.
Улога Соње вам је, како сте и сами рекли, променила живот. На чему сте јој највише захвални приватно, а шта сте у послу усвојили радећи серију „Радио Милева”?
– Највише ценим прилику да радим посао који волим и да делим кадар са маестралним глумцима од којих свакодневно имам прилику да учим. Цела екипа „Радио Милеве“ за мене представља окружење у коме сам расла и као глумица и као особа, уз рад који је увек испуњен добром енергијом. Серија ме је ослободила и разиграла, али ме је научила и колико су професионализам, дисциплина и посвећеност важни. Радост игре је оно што ме покреће и Богу сам захвална што је мој посао игра.
Са само двадесет година нашли сте се међу глумачким легендама. Са каквим емоцијама сте због тога долазили на сет? Да ли је више било поноса или страха од грешке међу свима њима? Шта је било најтеже уз Олгу Одановић са којом сте делили можда и највише сцена?
– Тек сада ми се чини да у првим данима снимања заправо нисам била свесна где сам се нашла. Сећам се лептирића у стомаку и одређене сумње у себе, али оне здраве, покретачке која вас тера да се преиспитујете, будете радознали и растете. У почетку себи нисам дозвољавала право на грешку, што је носило и притисак, али се то временом променило како сам се ослобађала и продисала у кадру. Са Олгом је задовољство радити и то знају сви који су икада имали прилику да сарађују са њом. Она је прави доказ да су највећи глумци истовремено и једноставни, племенити људи. Са таквим људима је најлепше делити кадар, јер поред врхунског професионализма доносе и лакоћу, радост и искрену љубав према игри.
Да ли вас је некада можда и податак да Соња у серији има утицаја на друге својим објавама на друштвеним мрежама натерао да преиспитате себе и то шта и сами приватно објављујете на свом Инстаграму где сте врло активни, а прати вас неколико десетина хиљада људи?
– Више него сам лик Соње, на мене је утицало то што су људи почели лично да прате мене, на мрежама а међу њима има и много деце. У једном тренутку сам постала свесна одговорности коју таква пажња носи, нарочито према најмлађима. Васпитана сам тако да ми вредности буду на првом месту и трудим се да имам јасан морални компас. У данашње време, када се кроз друштвене мреже често пропагирају површне приче и неморал, сматрам да је важно понудити другачији пример, садржај који подстиче размишљање, емпатију и здраве вредности, а не само брзу пажњу и пролазну популарност.
Рекли сте да сте одувек желели да будете драмска глумица. Да ли ће то после „Радио Милеве”, у којој вас је публика заволела као комичарку, бити већи изазов и тежи задатак?
– Одувек сам себе више видела као драмску глумицу и нисам ни помишљала да ће мој први велики пројекат бити комедија. „Радио Милева” ми је показала колико је важно не ограничавати се жанром. На мени је да покажем шта још све могу и да публика у будућности види и тамније слојеве које носим у себи, а има их доста. Радујем се новим улогама и даљем глумачком расту.
Одлазећој години наздрављам због зрелости
Коју бисте новогодишњу жељу себи испунили већ првим данима 2026. године и чему бисте наздравили одлазећој години?
– Увек могу да пронађем разлог да наздравим, а одлазећој години бих најпре наздравила због зрелости коју сам, можда више него икада, стекла у претходном периоду. Новогодишња жеља је да ми 2026. година донесе стрпљење, здравље, снагу и веру, јер ме чека рад на потпуно новој представи коју сам дуго прижељкивала.
Предајете филмску глуму малишанима који желе да се баве овом врстом уметности. Како вам се допада та ваша нова улога и јесте ли строг предавач?
– Већ две године предајем филмску глуму, а рад са децом и младима је изазован, јер је важно да час буде интерактиван и забаван, али и да им задржи фокус. Умем да будем строга, јер сматрам да су концентрација и присутност кључни, а без њих нема ни игре ни учења. Увек им наглашавам да је глума колективни чин. Важно је да буду свесни себе, али и групе. Волим да сваки час започнемо разговором и разменом мишљења, јер је у том узрасту важно развити критичко мишљење. Деца су изузетно маштовита и креативна и често ми враћају веру у лепше сутра. Тренутно предајем у Београду, а раније сам радила и у Нишу и Крагујевцу.
Често и играте представе за децу, а глумци неретко истичу да је за њих најузбудљивије глумити. Колико вас је то искуство и размена енергије са најмлађим гледаоцима обогатило на сцени?
– Играње представа за децу је посебно искуство, јер су они најискренија и најзахтевнија публика. Њихова пажња и реакције се не могу исфорсирати, па вас то као глумца стално држи будним и присутним на сцени. Та непосредна размена енергије ме је много обогатила, научила ме спонтаности, храбрости и искрености у игри, и подсетила колико је важно задржати дете у себи. Такође, са нашом представом „Ах, та љубав” обишла сам пола Србије и то је феноменално искуство.
Ако бисте се водили саветом колегинице Марије Вицковић, која вам је на почетку каријере рекла да улога увек нађе глумца, какав лик бисте волели да вас пронађе ускоро?
– Желим да моја следећа улога буде прави изазов, нешто потпуно ново, у смислу да ме публика види на начин на који до сада није навикла. Волела бих да се бави реалним, озбиљним проблемима и да ме као глумицу натера на преиспитивање, помери из зоне комфора и отвори нова питања, како професионално, тако и лично.
Владимир Бијелић
