(FOTO) OVO SELO JE SKRIVENO U RAVNICI, DALEKO OD OČIJU Uskoro im dolazi autoput, biće bliži Beogradu i Novom Sadu, ali... KUĆE NA PRODAJU NEMA NI ZA LEKA
Nebo naslikano gustom četkicom koju je razmahao čuveni vetar južnog Banata, nadvijao se nad našom najnovijom destinacijom.
Kroz Crepaju smo do sada samo u nekoliko navrata slučajno prolazili. Ovog puta, na našu, a i radost naših domaćina koji su izdvojili vreme za našu posetu, imali smo priliku da je upoznamo dovoljno da poželimo da joj se ponovo, ali namerno, vratimo.
Kako je smeštena na poprilično dobroj poziciji, od koje vam treba najviše pola sata kako biste stigli do bilo kog većeg grada (s ove strane Tise, pa i Dunava), Crepaja će se naći i u neposrednoj blizini auto-puta koji se gradi od Beograda do Novog Sada, što će biti dodatni plus za ovo selo i njegove meštane.
Ta pogodnost ne samo da će ubrzati kretanje Crepajaca, nego će im osigurati i nove investicije u novoplaniranoj industrijskoj zoni, od kojih su već neke poprilično izvesne, poput izgradnje novog vetroparka, što se očekuje već naredne godine.
– Kod nas se parcele u ataru, površine koje su dovoljne za podizanje jedne vetrenjače, prodaju i za 20.000 evra, a za te pare se može kasnije kupiti daleko veća njiva – kaže doskorašnji predsednik Saveta Mesne zajednice i trenutni član Opštinskog veća zadužen za mesne zajednice i komunalna preduzeća Dragan Jovanov. – U Crepaji je sad ostala tek pokoja prazna kuća, a cene se kreću od 50.000 evra pa naviše. Dosta nam živi ovo selo. Ovde žive dobri, vredni i sposobni ljudi, a Crepaja napreduje i nema šanse da stane.
To znači da su do sada poprilično ulagali u selo, a imaju i ozbiljne planove za blisku budućnost.
– Uvek se radilo u selu, ali poslednjih pet-šest godina daleko najviše se ulaže. Tako smo popločali kompletan centar, osim prednjeg dela za koji smo tek sad dobili dozvolu, uradili smo halu sportova, asfaltirali smo većinu ulica... Sad smo uradili projekat za rekonstrukciju Doma kulture i Zadružnog doma koji smo svojevremeno uspeli da otkupimo od privatnika, a saniraćemo i tribine na sportskom centru, jer sledeće godine organizujemo 30. Fijakerijadu, koja je najveća u Srbiji, kao i ogradu i svlačionice FK „Vojvodina”. Takođe, najkasnije do kraja januara ćemo završiti i projekat za kanalizaciju, a onda sledi prikupljanje para za njenu realizaciju – najavljuje Jovanov.
Sve navedeno kad se sabere samo potvrđuje naš prvi utisak da je Crepaja zaista fino mesto za život, što prepoznaje i ceni oko 4.400 duša, koliko ih trenutno ima na spavanju.
– Imamo Dom zdravlja, banku, poštu, prodavnice, kafiće, poslastičarnicu, bogatu ponudu kulturnih i sportskih dešavanja – nabraja v.d. predsednika Saveta Đurđina Filipović, koja je ujedno i predsednica Mesne organizacije penzionera. – Meni je sve lepo u Crepaji, a najviše mi se sviđa to što imamo mnogo dece i mladih. I mi penzioneri smo aktivni, organizujemo i idemo na razne aktivnosti i manifestacije, izlete...
Upravo ta takoreći blizina većih centara doprinosi da se u Crepaji ostaje. A još jedan adut jeste veliki atar koji mladima nudi mogućnost da nastave tradiciju bavljenja poljoprivredom, premda je na njivama sve manje šećerne repe (po kojoj je ovo selo bilo prepoznatljivo), a sve više kukuruza i ozimih kultura koje se daju prilagoditi sve lošijim klimatskim promenama.
– Naš atar je oko 7.000 hektara, ali Crepajci kupuju zemlju i u okolnim, pa sad imamo u našem vlasništvu, da tako kažem, oko 12.000 hektara – ističe predsednik Komisije za poljske štete pri MZ Crepaja, inače penzinosani dipl. inž. poljoprivredne tehnike Tihomir Ranimirov. – Kao Komisija imamo razne slučajeve, ali najviše je onih koji se tiču prskanja useva i zanošenje hemikalija usled vetra. A to je najteže dokazivo. Još kad je rađeno istraživanje i ustanovljeno da kod nas u godini bude 270 vetrovitih dana, dakle poljoprivrednici imaju manje od 100 dana da iskoriste za prskanje, ali to se ne dešava u praksi.
Ali, znate li šta je ipak crepajska praksa? Da maksimalno neguju ono što imaju, upravo poput pomenute Fijakerijade, KUD-a „Sveti Sava”, školskog tamburaškog orkestra koji je najbolji u Srbiji, ali i da vode računa o prirodi (koliko je to moguće) zbog čega je napravljeno jezero sa ugostiteljskim objektom na nekadašnjoj divljoj deponiji, a za šta je zaduženo Udruženje građana za ekološko očuvanje prirode i jezera Crepajski ekološki vrt „Jezero”.
Bogata istorija protkana značajnim detaljima
Na osnovu podataka dostupnih na internetu, da se zaključi da je Crepaja stara najmanje četiri veka.
Naime, prva pominjanja ovog sela, doduše na nešto udaljenijoj lokaciji od današnje, vezuju se za 1606. godinu, ali se tek 1660. prvi put ono može videti crno na belo u spisima monaha Pećke patrijaršije koji su tu dobijali donacije od meštana. Takođe, tada su postojale Mala i Velika Crepaja.
Međutim, zvanična godina osnivanja sela kakvo je danas poznato vezuje se za 1774. godinu, kada je novoizgrađeno mesto naseljeno najpre Srbima, a onda i Rumunima.
Zanimljivo je da je koliko 1776. godine podignuta prva crkva, a 1777. i škola koju su svojevremeno pohađali i Mihajlo Pupin i Uroš Predić. A na osnovu istraživanja iz 1934. godine, Crepaja je proglašena za mesto sa najviše obrazovanog stanovništva u Vojvodini.
– Crepaja ima dobru i dugačku istoriju koja je prožeta i kroz ljude koji su značajno doprineli Vojvodini i tadašnjoj Austrougarskoj – napominje sekretar MZ Crepaja i predsednik Saveta za kulturu Opštine Kovačica Branislav Atanasković. – Treba skrenuti pažnju i na 1894. godinu kada je na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti izložena kuća iz Crepaje koja je prikazivala tadašnji život srpskog življa. Dokumenti o tome se i dalje nalaze u Muzeju Vojvodine. Zato nam je i želja da oformimo jedan prostor u kom ćemo prikazati našu istoriju, kao mali muzej koji će podsećati na sve one koji su ovde živeli i stvarali, doprinosili kulturi i istoriji.
Kada je reč o imenu sela, ono se vezuje za porodicu Crepović iz 16. veka, ali smatra se da je realnija legenda da je naziv potekao od crepulja, zemljanog suda koji se koristio za pečenje testa u vrućem pepelu.
