(ФОТО) ОВО СЕЛО ЈЕ СКРИВЕНО У РАВНИЦИ, ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ Ускоро им долази аутопут, биће ближи Београду и Новом Саду, али... КУЋЕ НА ПРОДАЈУ НЕМА НИ ЗА ЛЕКА
Небо насликано густом четкицом коју је размахао чувени ветар јужног Баната, надвијао се над нашом најновијом дестинацијом.
Кроз Црепају смо до сада само у неколико наврата случајно пролазили. Овог пута, на нашу, а и радост наших домаћина који су издвојили време за нашу посету, имали смо прилику да је упознамо довољно да пожелимо да јој се поново, али намерно, вратимо.
Како је смештена на поприлично доброј позицији, од које вам треба највише пола сата како бисте стигли до било ког већег града (с ове стране Тисе, па и Дунава), Црепаја ће се наћи и у непосредној близини ауто-пута који се гради од Београда до Новог Сада, што ће бити додатни плус за ово село и његове мештане.
Та погодност не само да ће убрзати кретање Црепајаца, него ће им осигурати и нове инвестиције у новопланираној индустријској зони, од којих су већ неке поприлично извесне, попут изградње новог ветропарка, што се очекује већ наредне године.
– Код нас се парцеле у атару, површине које су довољне за подизање једне ветрењаче, продају и за 20.000 евра, а за те паре се може касније купити далеко већа њива – каже доскорашњи председник Савета Месне заједнице и тренутни члан Општинског већа задужен за месне заједнице и комунална предузећа Драган Јованов. – У Црепаји је сад остала тек покоја празна кућа, а цене се крећу од 50.000 евра па навише. Доста нам живи ово село. Овде живе добри, вредни и способни људи, а Црепаја напредује и нема шансе да стане.
То значи да су до сада поприлично улагали у село, а имају и озбиљне планове за блиску будућност.
– Увек се радило у селу, али последњих пет-шест година далеко највише се улаже. Тако смо поплочали комплетан центар, осим предњег дела за који смо тек сад добили дозволу, урадили смо халу спортова, асфалтирали смо већину улица... Сад смо урадили пројекат за реконструкцију Дома културе и Задружног дома који смо својевремено успели да откупимо од приватника, а санираћемо и трибине на спортском центру, јер следеће године организујемо 30. Фијакеријаду, која је највећа у Србији, као и ограду и свлачионице ФК „Војводина”. Такође, најкасније до краја јануара ћемо завршити и пројекат за канализацију, а онда следи прикупљање пара за њену реализацију – најављује Јованов.
Све наведено кад се сабере само потврђује наш први утисак да је Црепаја заиста фино место за живот, што препознаје и цени око 4.400 душа, колико их тренутно има на спавању.
– Имамо Дом здравља, банку, пошту, продавнице, кафиће, посластичарницу, богату понуду културних и спортских дешавања – набраја в.д. председника Савета Ђурђина Филиповић, која је уједно и председница Месне организације пензионера. – Мени је све лепо у Црепаји, а највише ми се свиђа то што имамо много деце и младих. И ми пензионери смо активни, организујемо и идемо на разне активности и манифестације, излете...
Управо та такорећи близина већих центара доприноси да се у Црепаји остаје. А још један адут јесте велики атар који младима нуди могућност да наставе традицију бављења пољопривредом, премда је на њивама све мање шећерне репе (по којој је ово село било препознатљиво), а све више кукуруза и озимих култура које се дају прилагодити све лошијим климатским променама.
– Наш атар је око 7.000 хектара, али Црепајци купују земљу и у околним, па сад имамо у нашем власништву, да тако кажем, око 12.000 хектара – истиче председник Комисије за пољске штете при МЗ Црепаја, иначе пензиносани дипл. инж. пољопривредне технике Тихомир Ранимиров. – Као Комисија имамо разне случајеве, али највише је оних који се тичу прскања усева и заношење хемикалија услед ветра. А то је најтеже доказиво. Још кад је рађено истраживање и установљено да код нас у години буде 270 ветровитих дана, дакле пољопривредници имају мање од 100 дана да искористе за прскање, али то се не дешава у пракси.
Али, знате ли шта је ипак црепајска пракса? Да максимално негују оно што имају, управо попут поменуте Фијакеријаде, КУД-а „Свети Сава”, школског тамбурашког оркестра који је најбољи у Србији, али и да воде рачуна о природи (колико је то могуће) због чега је направљено језеро са угоститељским објектом на некадашњој дивљој депонији, а за шта је задужено Удружење грађана за еколошко очување природе и језера Црепајски еколошки врт „Језеро”.
Богата историја проткана значајним детаљима
На основу података доступних на интернету, да се закључи да је Црепаја стара најмање четири века.
Наиме, прва помињања овог села, додуше на нешто удаљенијој локацији од данашње, везују се за 1606. годину, али се тек 1660. први пут оно може видети црно на бело у списима монаха Пећке патријаршије који су ту добијали донације од мештана. Такође, тада су постојале Мала и Велика Црепаја.
Међутим, званична година оснивања села какво је данас познато везује се за 1774. годину, када је новоизграђено место насељено најпре Србима, а онда и Румунима.
Занимљиво је да је колико 1776. године подигнута прва црква, а 1777. и школа коју су својевремено похађали и Михајло Пупин и Урош Предић. А на основу истраживања из 1934. године, Црепаја је проглашена за место са највише образованог становништва у Војводини.
– Црепаја има добру и дугачку историју која је прожета и кроз људе који су значајно допринели Војводини и тадашњој Аустроугарској – напомиње секретар МЗ Црепаја и председник Савета за културу Општине Ковачица Бранислав Атанасковић. – Треба скренути пажњу и на 1894. годину када је на Миленијумској изложби у Будимпешти изложена кућа из Црепаје која је приказивала тадашњи живот српског живља. Документи о томе се и даље налазе у Музеју Војводине. Зато нам је и жеља да оформимо један простор у ком ћемо приказати нашу историју, као мали музеј који ће подсећати на све оне који су овде живели и стварали, доприносили култури и историји.
Када је реч о имену села, оно се везује за породицу Цреповић из 16. века, али сматра се да је реалнија легенда да је назив потекао од црепуља, земљаног суда који се користио за печење теста у врућем пепелу.
