BUDITE SE UMORNI, A NE ZNATE ZAŠTO? Nije uvek kriv nedostatak sna, postoji 12 razloga zbog kojih vam stalno nedostaje energije

Stalan umor može da bude posledica nedovoljnog ili nekvalitetnog sna, nedostatka određenih hranljivih materija, hroničnog stresa i životnih navika. Međutim, ponekad je simptom zdravstvenog problema koji zahteva lečenje.

U mnogim slučajevima stanje može da se popravi promenom životnih navika i ishrane, nadoknadom utvrđenog nutritivnog deficita ili lečenjem bolesti koja izaziva umor. Ključno je, međutim, otkriti šta se krije iza iscrpljenosti.

Ovo su neki od najčešćih mogućih razloga zbog kojih se stalno osećamo umorno.

1. Ne spavate dovoljno ili san nije kvalitetan

Dovoljno kvalitetnog sna neophodno je za normalno funkcionisanje organizma. Dok spavamo, u telu se odvija niz važnih procesa koji omogućavaju oporavak organizma i pripremaju nas za naredni dan. Zbog toga nedostatak sna može da se odrazi na nivo energije, koncentraciju, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.

Problem, međutim, nije samo broj sati provedenih u krevetu. Moguće je spavati sedam ili osam sati, a ipak se probuditi umoran ako je san isprekidan ili nekvalitetan. Nesanica, često buđenje, nepravilan ritam spavanja, ali i poremećaji poput apneje u snu mogu da budu razlog zbog kojeg se umor zadržava tokom čitavog dana.

2. Nedostatak gvožđa, vitamina i drugih hranljivih materija

Ako svakodnevno osećate iscrpljenost uprkos tome što dovoljno spavate, jedan od mogućih uzroka jeste nedostatak određenih vitamina i minerala. Sa pojavom umora povezuju se, između ostalog, nedostaci gvožđa, vitamina B2 (riboflavina), vitamina B3 (niacina), vitamina B12, vitamina D, folata i magnezijuma.

Posebno je važan nedostatak gvožđa, koji može da dovede do anemije, a umor i slabost spadaju među njene karakteristične simptome.

Ipak, nije dobra ideja nasumično uzimati suplemente samo zato što se osećate umorno. Ako postoji sumnja na nutritivni deficit, najbolje je da lekar proceni koje analize treba uraditi i da se nadoknada uvede kada za nju postoji razlog.

3. Hronični stres iscrpljuje i telo i psihu

Određena količina stresa normalan je deo života. Problem nastaje kada stres traje nedeljama ili mesecima i organizam gotovo da nema priliku da se oporavi.

Hronični stres može da bude povezan sa izraženim psihičkim i fizičkim umorom, problemima sa spavanjem, teškoćama sa koncentracijom, razdražljivošću i osećajem potpune iscrpljenosti. Zato kod dugotrajnog umora nije dovoljno posmatrati samo koliko spavamo. Važno je razmotriti i koliko smo dugo izloženi pritisku i imamo li dovoljno vremena za odmor i oporavak.

4. I neke bolesti mogu da budu razlog stalnog umora

Dugotrajan i neobjašnjiv umor ne treba automatski pripisivati stresu, godinama ili nedostatku kondicije. Brojna zdravstvena stanja mogu da se ispolje umorom, uključujući apneju u snu, hipotireozu, dijabetes, anemiju i depresiju, kao i druga oboljenja.

Upravo zbog velikog broja mogućih uzroka nema mnogo smisla pokušavati da sami postavimo dijagnozu na osnovu jednog simptoma. Ako umor dugo traje, ne prolazi posle odmora ili ga prate drugi simptomi, razgovor sa lekarom i odgovarajuće analize mogu da pomognu da se pronađe pravi uzrok.

5. Neuravnotežena ishrana može da vam „krade“ energiju

Ono što jedemo značajno utiče na to kako se osećamo tokom dana. Organizmu su za proizvodnju energije i obavljanje brojnih fizioloških procesa potrebni proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i drugi nutrijenti. Kada ih ishrana ne obezbeđuje u odgovarajućoj količini i odnosu, mogu da se pojave umor i manjak energije.

Problem može da nastane i kada unosimo premalo kalorija, preskačemo obroke ili se najveći deo ishrane zasniva na nutritivno siromašnim, ultraprerađenim proizvodima.

Raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, kvalitetnim izvorima proteina, integralnim žitaricama i zdravim mastima pomaže organizmu da dobije materije koje su mu potrebne za normalno funkcionisanje.

6. Previše kofeina može da ima suprotan efekat

Kada smo umorni, kafa često deluje kao najbrže rešenje. Kofein zaista može privremeno da poveća budnost, ali prevelika količina, naročito u drugom delu dana, može da poremeti san. Tako lako nastaje začarani krug: umorni smo pa pijemo više kafe, zbog kofeina lošije spavamo, a sledećeg dana ponovo nam treba više kofeina da bismo funkcionisali.

Zbog toga kod stalnog umora vredi obratiti pažnju ne samo na količinu kafe, energetskih napitaka i drugih izvora kofeina već i na vreme kada ih konzumiramo.

7. Dehidratacija može da bude razlog manjka energije

Voda učestvuje u brojnim procesima koji se neprekidno odvijaju u organizmu. Tokom dana gubimo tečnost mokrenjem, znojenjem i disanjem, pa taj gubitak moramo da nadoknadimo. Kada ne unosimo dovoljno tečnosti, može da dođe do dehidratacije.

Čak i nedovoljan unos tečnosti može kod nekih ljudi da se poveže sa umorom, glavoboljom, slabijom koncentracijom i osećajem manjka energije.

Potrebe za vodom nisu iste za svakoga. Zavise od telesne građe, fizičke aktivnosti, temperature okoline, ishrane, zdravstvenog stanja i drugih faktora.

8. Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu da utiču na umor

Održavanje odgovarajuće telesne mase važno je za celokupno zdravlje. Gojaznost je povezana sa većim rizikom od niza hroničnih bolesti, među kojima su dijabetes tipa 2 i kardiovaskularna oboljenja.

Postoji i veza između gojaznosti i problema sa spavanjem. Na primer, višak telesne mase predstavlja značajan faktor rizika za opstruktivnu apneju u snu, koja može da dovede do izražene dnevne pospanosti i umora.

Veza može da funkcioniše i u drugom smeru: nedovoljno i nekvalitetno spavanje može nepovoljno da utiče na regulaciju telesne mase.

9. Premalo fizičke aktivnosti

Kada smo iscrpljeni, vežbanje često deluje kao poslednja stvar koja nam je potrebna. Ipak, dugotrajno neaktivan način života može dodatno da doprinese osećaju umora. Redovna fizička aktivnost kod mnogih ljudi može da poboljša kondiciju, kvalitet sna i subjektivni osećaj energije.

To ne znači da osoba koja je izrazito iscrpljena treba odjednom da počne sa intenzivnim treninzima. Postepeno povećavanje aktivnosti i izbor intenziteta koji odgovara zdravstvenom stanju mnogo su razumniji pristup.

10. Smenski rad remeti prirodni ritam spavanja

Ljudi koji rade noću ili često menjaju smene posebno su izloženi poremećajima sna. Razlog je naš cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji reguliše ciklus budnosti i spavanja. Kada vreme rada i odmora često nije usklađeno sa tim ritmom, teže je postići kvalitetan i okrepljujući san.

Zato smenski rad kod nekih ljudi može da dovede do hronične pospanosti, problema sa koncentracijom i stalnog osećaja iscrpljenosti.

11. Alkohol i druge psihoaktivne supstance

Upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci takođe može da utiče na kvalitet sna i nivo energije. Alkohol, na primer, može da izazove pospanost, zbog čega neki ljudi imaju utisak da im pomaže da zaspe. Međutim, može da naruši kvalitet sna i doprinese tome da se sledećeg dana osećamo umorno.

Kod zavisnosti od alkohol a ili drugih psihoaktivnih supstanci umor može da bude deo mnogo složenijeg zdravstvenog problema koji zahteva stručnu pomoć.

12. Umor ponekad izazivaju lekovi

Ako se umor pojavio nakon uvođenja novog leka ili promene terapije, treba uzeti u obzir i mogućnost neželjenog dejstva. Pojedini lekovi, uključujući neke preparate za regulisanje krvnog pritiska, kortikosteroide i određene antidepresive, kod nekih ljudi mogu da budu povezani sa pospanošću, umorom ili poremećajima sna.

Terapiju zbog toga ne treba prekidati na svoju ruku. Ako sumnjate da je lek odgovoran za umor, razgovarajte sa lekarom koji ga je propisao.

Kada zbog stalnog umora treba otići kod lekara

Svi imamo dane kada smo iscrpljeni. Međutim, nije uobičajeno da se neprestano osećamo potpuno iscrpljeno uprkos dovoljnom odmoru i snu. Ako ne možete da pronađete očigledan razlog za umor, korisno je da neko vreme pratite kada se javlja, koliko traje, kako spavate i da li postoje drugi simptomi.

Obratite pažnju i na navike koje mogu da utiču na san: vreme odlaska u krevet, korišćenje telefona i drugih ekrana pred spavanje, konzumiranje kofeina i alkohola, fizičku aktivnost i uslove u prostoriji u kojoj spavate.

Ako je umor uporan, pogoršava se ili značajno remeti svakodnevno funkcionisanje, trebalo bi razgovarati sa lekarom. Na osnovu simptoma, pregleda i eventualnih laboratorijskih ili drugih analiza lekar može da proveri da li postoji zdravstveni uzrok, kao što su anemija, poremećaj rada štitaste žlezde, dijabetes ili poremećaj spavanja.

Stalan umor nije nešto na šta treba da se naviknemo

Hronični umor može da ima mnogo uzroka, a neretko nekoliko faktora deluje istovremeno. Nekvalitetan san, hronični stres, nutritivni deficiti, neuravnotežena ishrana, previše kofeina i premalo tečnosti samo su neke od mogućnosti.

Zbog toga rešenje nije u još jednoj šoljici kafe niti u nasumičnom uzimanju vitamina.

Ako ste stalno iscrpljeni iako dovoljno spavate, organizam možda pokušava nešto da vam kaže. Kada se pronađe pravi uzrok, kod mnogih ljudi umor može značajno da se ublaži promenom određenih navika, ispravljanjem potvrđenog nutritivnog deficita ili odgovarajućim lečenjem.

Dnevnik/eKlinika.rs