БУДИТЕ СЕ УМОРНИ, А НЕ ЗНАТЕ ЗАШТО? Није увек крив недостатак сна, постоји 12 разлога због којих вам стално недостаје енергије

Сталан умор може да буде последица недовољног или неквалитетног сна, недостатка одређених хранљивих материја, хроничног стреса и животних навика. Међутим, понекад је симптом здравственог проблема који захтева лечење.

У многим случајевима стање може да се поправи променом животних навика и исхране, надокнадом утврђеног нутритивног дефицита или лечењем болести која изазива умор. Кључно је, међутим, открити шта се крије иза исцрпљености.

Ово су неки од најчешћих могућих разлога због којих се стално осећамо уморно.

1. Не спавате довољно или сан није квалитетан

Довољно квалитетног сна неопходно је за нормално функционисање организма. Док спавамо, у телу се одвија низ важних процеса који омогућавају опоравак организма и припремају нас за наредни дан. Због тога недостатак сна може да се одрази на ниво енергије, концентрацију, расположење и свакодневно функционисање.

Проблем, међутим, није само број сати проведених у кревету. Могуће је спавати седам или осам сати, а ипак се пробудити уморан ако је сан испрекидан или неквалитетан. Несаница, често буђење, неправилан ритам спавања, али и поремећаји попут апнеје у сну могу да буду разлог због којег се умор задржава током читавог дана.

2. Недостатак гвожђа, витамина и других хранљивих материја

Ако свакодневно осећате исцрпљеност упркос томе што довољно спавате, један од могућих узрока јесте недостатак одређених витамина и минерала. Са појавом умора повезују се, између осталог, недостаци гвожђа, витамина Б2 (рибофлавина), витамина Б3 (ниацина), витамина Б12, витамина Д, фолата и магнезијума.

Посебно је важан недостатак гвожђа, који може да доведе до анемије, а умор и слабост спадају међу њене карактеристичне симптоме.

Ипак, није добра идеја насумично узимати суплементе само зато што се осећате уморно. Ако постоји сумња на нутритивни дефицит, најбоље је да лекар процени које анализе треба урадити и да се надокнада уведе када за њу постоји разлог.

3. Хронични стрес исцрпљује и тело и психу

Одређена количина стреса нормалан је део живота. Проблем настаје када стрес траје недељама или месецима и организам готово да нема прилику да се опорави.

Хронични стрес може да буде повезан са израженим психичким и физичким умором, проблемима са спавањем, тешкоћама са концентрацијом, раздражљивошћу и осећајем потпуне исцрпљености. Зато код дуготрајног умора није довољно посматрати само колико спавамо. Важно је размотрити и колико смо дуго изложени притиску и имамо ли довољно времена за одмор и опоравак.

4. И неке болести могу да буду разлог сталног умора

Дуготрајан и необјашњив умор не треба аутоматски приписивати стресу, годинама или недостатку кондиције. Бројна здравствена стања могу да се испоље умором, укључујући апнеју у сну, хипотиреозу, дијабетес, анемију и депресију, као и друга обољења.

Управо због великог броја могућих узрока нема много смисла покушавати да сами поставимо дијагнозу на основу једног симптома. Ако умор дуго траје, не пролази после одмора или га прате други симптоми, разговор са лекаром и одговарајуће анализе могу да помогну да се пронађе прави узрок.

5. Неуравнотежена исхрана може да вам „краде“ енергију

Оно што једемо значајно утиче на то како се осећамо током дана. Организму су за производњу енергије и обављање бројних физиолошких процеса потребни протеини, угљени хидрати, масти, витамини, минерали и други нутријенти. Када их исхрана не обезбеђује у одговарајућој количини и односу, могу да се појаве умор и мањак енергије.

Проблем може да настане и када уносимо премало калорија, прескачемо оброке или се највећи део исхране заснива на нутритивно сиромашним, ултрапрерађеним производима.

Разноврсна исхрана богата поврћем, воћем, квалитетним изворима протеина, интегралним житарицама и здравим мастима помаже организму да добије материје које су му потребне за нормално функционисање.

6. Превише кофеина може да има супротан ефекат

Када смо уморни, кафа често делује као најбрже решење. Кофеин заиста може привремено да повећа будност, али превелика количина, нарочито у другом делу дана, може да поремети сан. Тако лако настаје зачарани круг: уморни смо па пијемо више кафе, због кофеина лошије спавамо, а следећег дана поново нам треба више кофеина да бисмо функционисали.

Због тога код сталног умора вреди обратити пажњу не само на количину кафе, енергетских напитака и других извора кофеина већ и на време када их конзумирамо.

7. Дехидратација може да буде разлог мањка енергије

Вода учествује у бројним процесима који се непрекидно одвијају у организму. Током дана губимо течност мокрењем, знојењем и дисањем, па тај губитак морамо да надокнадимо. Када не уносимо довољно течности, може да дође до дехидратације.

Чак и недовољан унос течности може код неких људи да се повеже са умором, главобољом, слабијом концентрацијом и осећајем мањка енергије.

Потребе за водом нису исте за свакога. Зависе од телесне грађе, физичке активности, температуре околине, исхране, здравственог стања и других фактора.

8. Прекомерна телесна тежина и гојазност могу да утичу на умор

Одржавање одговарајуће телесне масе важно је за целокупно здравље. Гојазност је повезана са већим ризиком од низа хроничних болести, међу којима су дијабетес типа 2 и кардиоваскуларна обољења.

Постоји и веза између гојазности и проблема са спавањем. На пример, вишак телесне масе представља значајан фактор ризика за опструктивну апнеју у сну, која може да доведе до изражене дневне поспаности и умора.

Веза може да функционише и у другом смеру: недовољно и неквалитетно спавање може неповољно да утиче на регулацију телесне масе.

9. Премало физичке активности

Када смо исцрпљени, вежбање често делује као последња ствар која нам је потребна. Ипак, дуготрајно неактиван начин живота може додатно да допринесе осећају умора. Редовна физичка активност код многих људи може да побољша кондицију, квалитет сна и субјективни осећај енергије.

То не значи да особа која је изразито исцрпљена треба одједном да почне са интензивним тренинзима. Постепено повећавање активности и избор интензитета који одговара здравственом стању много су разумнији приступ.

10. Сменски рад ремети природни ритам спавања

Људи који раде ноћу или често мењају смене посебно су изложени поремећајима сна. Разлог је наш циркадијални ритам, односно унутрашњи биолошки сат који регулише циклус будности и спавања. Када време рада и одмора често није усклађено са тим ритмом, теже је постићи квалитетан и окрепљујући сан.

Зато сменски рад код неких људи може да доведе до хроничне поспаности, проблема са концентрацијом и сталног осећаја исцрпљености.

11. Алкохол и друге психоактивне супстанце

Употреба алкохола и других психоактивних супстанци такође може да утиче на квалитет сна и ниво енергије. Алкохол, на пример, може да изазове поспаност, због чега неки људи имају утисак да им помаже да заспе. Међутим, може да наруши квалитет сна и допринесе томе да се следећег дана осећамо уморно.

Код зависности од алкохол а или других психоактивних супстанци умор може да буде део много сложенијег здравственог проблема који захтева стручну помоћ.

12. Умор понекад изазивају лекови

Ако се умор појавио након увођења новог лека или промене терапије, треба узети у обзир и могућност нежељеног дејства. Поједини лекови, укључујући неке препарате за регулисање крвног притиска, кортикостероиде и одређене антидепресиве, код неких људи могу да буду повезани са поспаношћу, умором или поремећајима сна.

Терапију због тога не треба прекидати на своју руку. Ако сумњате да је лек одговоран за умор, разговарајте са лекаром који га је прописао.

Када због сталног умора треба отићи код лекара

Сви имамо дане када смо исцрпљени. Међутим, није уобичајено да се непрестано осећамо потпуно исцрпљено упркос довољном одмору и сну. Ако не можете да пронађете очигледан разлог за умор, корисно је да неко време пратите када се јавља, колико траје, како спавате и да ли постоје други симптоми.

Обратите пажњу и на навике које могу да утичу на сан: време одласка у кревет, коришћење телефона и других екрана пред спавање, конзумирање кофеина и алкохола, физичку активност и услове у просторији у којој спавате.

Ако је умор упоран, погоршава се или значајно ремети свакодневно функционисање, требало би разговарати са лекаром. На основу симптома, прегледа и евентуалних лабораторијских или других анализа лекар може да провери да ли постоји здравствени узрок, као што су анемија, поремећај рада штитасте жлезде, дијабетес или поремећај спавања.

Сталан умор није нешто на шта треба да се навикнемо

Хронични умор може да има много узрока, а неретко неколико фактора делује истовремено. Неквалитетан сан, хронични стрес, нутритивни дефицити, неуравнотежена исхрана, превише кофеина и премало течности само су неке од могућности.

Због тога решење није у још једној шољици кафе нити у насумичном узимању витамина.

Ако сте стално исцрпљени иако довољно спавате, организам можда покушава нешто да вам каже. Када се пронађе прави узрок, код многих људи умор може значајно да се ублажи променом одређених навика, исправљањем потврђеног нутритивног дефицита или одговарајућим лечењем.

Дневник/еКлиника.рс