Ovo je plan za pruge do 2040: VOZOM OD BEOGRADA DO ZAGREBA ZA 4 SATA Evo šta nas sve čeka ako se obećanja o brzim prugama ispune
Od Beograda do Zagreba za četiri sata nije samo vizija budućnosti, već i zaboravljena prošlost.
Vozovi su nekada prelazili 412 kilometara za četiri sata, 70 godina kasnije putovanje je trajalo duplo duže, a danas direktna veza uopšte ne postoji. Evropski plan razvoja brzih železnica najavljuje da će se do 2040. godine „istorija ponoviti“, a Srbija bi trebalo da bude deo mreže koja povezuje region od Budimpešte do Atine.
Neposredni povod za prekid saobraćaja Beograda i Zagreba bio je korona virus, a iako je pandemija prošla, organizovani sastanci dve strane, putnički vozovi se nisu vratili. Prema najnovijim planovima Evropske unije (EU), dva glavna grada susednih zemalja trebalo bi da ponovo budu železnički povezani 2035. godine.
Ova veza je mali deo plana „Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama“ (Connecting Europe through High-Speed Rail), koji se bavi trenutnim stanjem i planiranim razvojem mreže brzih železnica EU duž evropskih transportnih koridora do 2040. godine.
Osim članica EU, u dokumentu se nalazi Srbija kao i druge zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije. Predviđene su dve vrste pruga — one koje idu oko 160 km/h i one od 200 i više kilometara na čas. Rokovi su 2030, 2035. i 2040. godina.
Brzim do Ljubljane tek 2040?
Kako je u planu EU predstavljeno na mapi, Srbija bi do 2030. godine trebalo da ima brzu prugu Beograd–Niš sa planiranim brzinama od 200 km/h. Od Niša ka Sofiji i Skoplju vozovi bi 2030. godine trebalo da idu 160 kilometara na čas.
Godinama nepostojeći pravac ka Zagrebu i Ljubljani ucrtan je u mapu, a rokovi su 2035. godina za Zagreb, a 2040. godina za Ljubljanu brzinom od 160 km/h. Ovu trasu će karakterisati česte promene maksimalnih brzina. Na njoj već postoje mali džepovi — segmenti na kojima se već može razviti brzina od 200 km/h.
Da li će se čekati 2035. godina ili će se dve zemlje nekako organizovati i bez Evropske unije? Trenutno, između dva grada odvija se samo teretni železnički saobraćaj.
Do 2040. godine bi trebalo da budu povezani Beograd i Podgorica/Bar prugom na kojoj se može razviti brzina do 160 km/h. Ova linija je već godinama jedina međunarodna u našoj zemlji. Ovom trasom, preko Podgorice, biće moguće otići do Tirane i Drača.
Na mapi je navedeno da će 2040. biti povezani Beograd i Priština, a tada se očekuje da idu vozovi ka Sarajevu, preko Slavonskog Broda.
Plan za „Zapadni Balkan i Istočni Mediteran“ predviđa da kraci novih i obnovljenih pruga idu do Budimpešte, Linca, Salcburga, Rijeke, Ploča, Bara, Drača, Igumenice u Grčkoj, Patre, Atine, Soluna, Sofije i granice Bugarske sa Turskom blizu Jedrena.
Od Beograda do Soluna za manje od šest sati
U tabeli su navedena vremena putovanja u 2040. godini od Beograda do:
Budimpešte: 2 sata i 40 minuta
Linca: 11 sati
Salcburga: 10 časova
Graca: 10 sati i 30 minuta
Maribora: 6 i po sati
Ljubljane: 5 sati
Zagreba: 4 sata
Sarajeva: 3 sata i 35 minuta
Niša: 90 minuta
Sofije: 3 sata i 25 minuta
Skoplja: 3 sata i 50 minuta
Soluna: 5 sati i 50 minuta
Atine: 9 sati i 50 minuta
Patrasa: 11 sati i 50 minuta
Niš je udaljen od Salcburga 11 i po sati, Linca 13 sati, Graca 12 časova, Maribora 8, Ljubljane 6 i po, Zagreba 5 i po, Sarajeva 5 sati i 5 minuta, Budimpešte 4 sata i 10 minuta. U dokumentu još nisu navedena vremena iz Niša ka Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i Grčkoj.
