BICIKLOM KROZ VOJVODINU: MRAMORAK (2) Kako su kolonizacija, ratovi i zajedništvo oblikovali jedno banatsko selo
U centru Mramorka karakteristična slova sa nazivom imena sela: “Mra” u bojama srpske zastave, “mo” u beloj boji i “rak” u bojama rumunske zastave - što održava trenutnu etničku strukturu sela koja je oformljena kolonizacijom posle Drugog svetskog rata 1946-1947.
Tada u Mramorak dolaze kolonisti iz Sandžaka (Srbi i nešto Muslimana) ali i drugih krajeva Srbije i u manjem broju Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Prema kazivanju Ljubiše Kijanovića, ukupan broj kolonističkih domaćinstava doseljenih u Mramorak je 523. Od tog broja vratilo se nazad u svoja ranija prebivališta 77 domaćinstava te je u Mramorku ostalo 446 kolonističkih domaćinstava. Kolonistima su podeljena ukupno 3.203 katastarska jutra. Takođe, ukupno 202 katastarskih jutara vinograda je podeljeno doseljenicima.
Nemci u čije su ispražnjene kuće useljeni kolonisti napustili su Mramorak 1944. Jedan deo još u oktobru u velikom povlačenju nemačkog civilnog stanovništva koje se zajedno sa jedinicama Verhmahta povuklo u pravcu Mađarske i Austrije. Oni koji su u svojim kućama sačekali partizane i Crvenu armiju završili su ulogorima za nemačke civile od kojih je najbliži Mramorku bio u Knićaninu.
Celo selo je od 1945. do 1948. bilo pretvoreno u logor za nemačke civile, uglavnom starce, žene i decu. Mnogi su tamo umrli od hladnoće, gladi i bolesti. Nemci iz Mramorka koji su našli svoj novi dom u Saveznoj republici Nemačkoj organizovali su se u brojna udruženja a imaju i veb-stranicu mramorak.de na kojoj se nalaze brojne fotografije i informacije o životu u selu do Drugog svetskog rata.
Nova školska zgrada OŠ „Sava Maksimović“ podignuta je 1965. Novi objekat Doma kulture sa bibliotekom i čitaonicom, bioskopom, prostorijama za amatere, kuglanom, šah klubom i sa prostorijama mesne zajednice i mesne kancelarije, podignut je 1986. Aktivno je Dobrovoljno vatrogasno društvo, Lovačko društvo, Udruženje pčelara, Aktiv žena. Nosilac sportskih aktivnosti su Fudbalski klub Proleter, Šah klub „Vesna Markov“ i Konjički klub „Mramorak“ Nosilac kulturnih aktivnosti je KUD „Mramorak“.
Pomenuto DVD Mramorak najstarije je udruženje u selu - osnovano je još 1876. a pre dve godine meštani su postavili novi krov na Vatrogasni dom pored kojeg dominira impresivni vatrogasni toranj, jedan od najvećih koje sam video u Vojvodini.
Potomci Muslimana kolonizovanih iz Sandžaka koncentrisani su u dve ulice - Muslimanskoj i Ulici Rifata Burdžovića koja je dobila ime po čuvenom narodnom heroju. Rifat je je zajedno sa sa komandantom Treće proleterske sandžačke brigade Vladimirom Kneževićem Volođom i komandantom Četvrtog bataljona Tomašem Žižićem, takođe narodnim herojima u selu Trnovu, kod Mrkonjić Grada, u noći između 2. i 3. oktobra 1942. na prevaru je napadnut od četnika i zverski ubijen.
Najpoznatiji od potomaka Muslimana iz Sandžaka doseljenih u Mramorak ne živi ni u jednoj od te dve ulice nego u Ulici Žarka Zrenjanina na broju 156, odmah kod table koja obaveštava da se ušlo u specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara. Ako dođete u Mramorak u decembru ili januaru, uverićete se da tu sve pršti od praznične atmosfere, oličene u nekoliko hiljada lampica, lampiona i drugih svetlećih čuda, znalački raspoređenih na kući meštanina Rasima Halilovića.
Sve je počelo pre skoro tri decenije. Krenuo je od kuće i pančićeve omorike u dvorištu, a onda se stvar otela kontroli, pa je prešao na obližnje ukrasno žbunje, sve stazom do glavnog puta... Tako da Rasim sada potroši hiljade i hiljade lampica i lampiona, više od stotinu metara svetlećih creva, ali i mnogo fizičke snage u akciji raskošnog kićenja svog imanja.
„Ko to tamo peva”
Crkveni pojac Vladimir Vučić kojeg sam sreo u Hramu Svetog Save u Mramorku ispričao mi je toliko detalja o snimanjima slavnih filmova u Deliblatskoj peščari u okolini sela da sam promenio plan i umesto u Dolovo - otišao da obiđem te lokalitete i Devojački bunar koji je proteklih godina postao veoma popularan zbog savremenom akva-parka koji je sredstvima EU (IPARD) tu otvoren.
Ispričao mi je da je čuo od starijih kako je “Ko to tamo peva” zamišljen kao niskobudžetni film. Glumci su od aprila 1980. svako jutro dovoženi iz Beograda na set autobusom ne mnogo boljim od onog iz filma.
Puška Taška Načića koja opali u autobusu privatno je vlasništvo Mihajla Berčeka. On i Dragan Nikolić su bili lovci pa su na filmove u kojima su glumili donosili sopstveno oružije. Poznato je da je pauza u snimanju napraviljena zbog Titove smrti 4. maja jer su bile potrebne kamere za prenos.
“Jednostavno hoću da mi je za Novu godinu kuća ovako ukrašena. Drugi razlog je što se i oni koji slave katolički i oni koji slave pravoslavni Božić prosto ljute ako okasnim koji dan sa početkom radova. Kažu, hajde Rasime da obeležiš i naš Božić. Tako ja zahvatim sve praznike bez razlike do sredine januara i uvek sam u trci od drugih obaveza, jer taj posao traje bar desetak dana. Kreaciju ne smišljam unapred i nikad to nije ista kombinacija. Žena mi pripomogne, ali uglavnom sve padne na mene”, ispričao je nedavno za “Politiku” Halilović.
“Svi su oduševljeni, a najviše mališani. Svakog dana imamo goste koji bi da se slikaju pored „kuće u kojoj živi Deda Mraz”, a raščulo se i po okolini. Tako se desilo da vozač zaustavi autobus iz Pančeva i zamoli da uključim rasvetu. Putnici se nisu bunili, nisu imali ništa protiv malog kašnjenja, pa su pljuštali selfiji za uspomenu”, kaže Rasim.
Njegova zimska bajka ponešto i košta. Račun za struju u januaru jeste uvećan za nekoliko hiljada dinara, ali ne žali, a i nije to, dodaje, ni neki trošak, u odnosu na radost koju priušti svojoj porodici i komšijama.
U parku u centru sela koji se nalazi između srpske i rumunske crkve 1959. podignut je spomenik na kojem piše “Borcima narodne revolucije, narod Mramorka”. Spomenik je 2013. obnovilo Udruženje penzionera ovog sela.
Fudbalski klub “Proleter” osnovan je još davne 1913. mnogo pre većine klubova u okolnim mestima. Trenutno se takmiči u Drugoj južnobanatskoj ligi “Zapad”. Sam teren je u dosta lošem stanju a naziv kluba bukvalno je plavim auto-sprejom naškraban (kombinacijom ćirilice i latinice) na zidu na ulazu.
