БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: МРАМОРАК (2) Како су колонизација, ратови и заједништво обликовали једно банатско село
У центру Мраморка карактеристична слова са називом имена села: “Мра” у бојама српске заставе, “мо” у белој боји и “рак” у бојама румунске заставе - што одржава тренутну етничку структуру села која је оформљена колонизацијом после Другог светског рата 1946-1947.
Тада у Мраморак долазе колонисти из Санџака (Срби и нешто Муслимана) али и других крајева Србије и у мањем броју Црне Горе, Македоније, Хрватске и Босне и Херцеговине.
Према казивању Љубише Кијановића, укупан број колонистичких домаћинстава досељених у Мраморак је 523. Од тог броја вратило се назад у своја ранија пребивалишта 77 домаћинстава те је у Мраморку остало 446 колонистичких домаћинстава. Колонистима су подељена укупно 3.203 катастарска јутра. Такође, укупно 202 катастарских јутара винограда је подељено досељеницима.
Немци у чије су испражњене куће усељени колонисти напустили су Мраморак 1944. Један део још у октобру у великом повлачењу немачког цивилног становништва које се заједно са јединицама Верхмахта повукло у правцу Мађарске и Аустрије. Они који су у својим кућама сачекали партизане и Црвену армију завршили су улогорима за немачке цивиле од којих је најближи Мраморку био у Книћанину.
Цело село је од 1945. до 1948. било претворено у логор за немачке цивиле, углавном старце, жене и децу. Многи су тамо умрли од хладноће, глади и болести. Немци из Мраморка који су нашли свој нови дом у Савезној републици Немачкој организовали су се у бројна удружења а имају и веб-страницу мраморак.де на којој се налазе бројне фотографије и информације о животу у селу до Другог светског рата.
Нова школска зграда ОШ „Сава Максимовић“ подигнута је 1965. Нови објекат Дома културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом, просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канцеларије, подигнут је 1986. Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер, Шах клуб „Весна Марков“ и Коњички клуб „Мраморак“ Носилац културних активности је КУД „Мраморак“.
Поменуто ДВД Мраморак најстарије је удружење у селу - основано је још 1876. а пре две године мештани су поставили нови кров на Ватрогасни дом поред којег доминира импресивни ватрогасни торањ, један од највећих које сам видео у Војводини.
Потомци Муслимана колонизованих из Санџака концентрисани су у две улице - Муслиманској и Улици Рифата Бурџовића која је добила име по чувеном народном хероју. Рифат је је заједно са са командантом Треће пролетерске санџачке бригаде Владимиром Кнежевићем Волођом и командантом Четвртог батаљона Томашем Жижићем, такође народним херојима у селу Трнову, код Мркоњић Града, у ноћи између 2. и 3. октобра 1942. на превару је нападнут од четника и зверски убијен.
Најпознатији од потомака Муслимана из Санџака досељених у Мраморак не живи ни у једној од те две улице него у Улици Жарка Зрењанина на броју 156, одмах код табле која обавештава да се ушло у специјални резерват природе Делиблатска пешчара. Ако дођете у Мраморак у децембру или јануару, уверићете се да ту све пршти од празничне атмосфере, оличене у неколико хиљада лампица, лампиона и других светлећих чуда, зналачки распоређених на кући мештанина Расима Халиловића.
Све је почело пре скоро три деценије. Кренуо је од куће и панчићеве оморике у дворишту, а онда се ствар отела контроли, па је прешао на оближње украсно жбуње, све стазом до главног пута... Тако да Расим сада потроши хиљаде и хиљаде лампица и лампиона, више од стотину метара светлећих црева, али и много физичке снаге у акцији раскошног кићења свог имања.
„Ко то тамо пева”
Црквени појац Владимир Вучић којег сам срео у Храму Светог Саве у Мраморку испричао ми је толико детаља о снимањима славних филмова у Делиблатској пешчари у околини села да сам променио план и уместо у Долово - отишао да обиђем те локалитете и Девојачки бунар који је протеклих година постао веома популаран због савременом аква-парка који је средствима ЕУ (ИПАРД) ту отворен.
Испричао ми је да је чуо од старијих како је “Ко то тамо пева” замишљен као нискобуџетни филм. Глумци су од априла 1980. свако јутро довожени из Београда на сет аутобусом не много бољим од оног из филма.
Пушка Ташка Начића која опали у аутобусу приватно је власништво Михајла Берчека. Он и Драган Николић су били ловци па су на филмове у којима су глумили доносили сопствено оружије. Познато је да је пауза у снимању направиљена због Титове смрти 4. маја јер су биле потребне камере за пренос.
“Једноставно хоћу да ми је за Нову годину кућа овако украшена. Други разлог је што се и они који славе католички и они који славе православни Божић просто љуте ако окасним који дан са почетком радова. Кажу, хајде Расиме да обележиш и наш Божић. Тако ја захватим све празнике без разлике до средине јануара и увек сам у трци од других обавеза, јер тај посао траје бар десетак дана. Креацију не смишљам унапред и никад то није иста комбинација. Жена ми припомогне, али углавном све падне на мене”, испричао је недавно за “Политику” Халиловић.
“Сви су одушевљени, а највише малишани. Сваког дана имамо госте који би да се сликају поред „куће у којој живи Деда Мраз”, а рашчуло се и по околини. Тако се десило да возач заустави аутобус из Панчева и замоли да укључим расвету. Путници се нису бунили, нису имали ништа против малог кашњења, па су пљуштали селфији за успомену”, каже Расим.
Његова зимска бајка понешто и кошта. Рачун за струју у јануару јесте увећан за неколико хиљада динара, али не жали, а и није то, додаје, ни неки трошак, у односу на радост коју приушти својој породици и комшијама.
У парку у центру села који се налази између српске и румунске цркве 1959. подигнут је споменик на којем пише “Борцима народне револуције, народ Мраморка”. Споменик је 2013. обновило Удружење пензионера овог села.
Фудбалски клуб “Пролетер” основан је још давне 1913. много пре већине клубова у околним местима. Тренутно се такмичи у Другој јужнобанатској лиги “Запад”. Сам терен је у доста лошем стању а назив клуба буквално је плавим ауто-спрејом нашкрабан (комбинацијом ћирилице и латинице) на зиду на улазу.
