најбољих искустава чланица Савета из региона и других земаља, али је коначна одлука на властима - изјавио је за „Дневник Димитрије Књегињић, директор Лафарж Србија и члан Управног одбора Савета страних инвеститора
– Наше становиште је да су, уопштено говорећи, подстицајне мере усмерене ка одређеним корисницима и треба их избегавати кад год је то могуће – појашњава Књегињић. – Оне имају ограничен краткорочан ефекат, на пример да се привуче нека већа инвестиција у земљу и тиме стимулише запошљавање и привредна активност, али мислимо да не могу донети дугорочне резултате. Из тог разлога сматрамо да мерама субвенционисања треба прибећи тек уколико су све друге опције искоришћене.
Посебан проблем је, додаје саговорник „Дневника”, питање њихове транспарентности.
– Дакле, ако се те мере и користе, од изузетног је значаја да се оне примене транспарентно и да се осигурају једнака правила игре за све играче на тржишту. Само на овај начин можемо говорити о фер тржишној утакмици и послати поруку постојећим и будућим инвеститорима да смо озбиљна земља која поштује владавину права и једнако третира све инвеститоре - било да су они домаћи или страни.
Колико су субвенције пресудне за одлуку о улагању и отварању новог погона?
– Према нашем дугогодишњем искуству у комуникацији са инвеститорима, позната нам је чињеница да сваки инвеститор када планира улазак на одређено тржиште, узима у обзир свеукупне услове пословања и законску регулативу на првом месту. Наравно, од изузетног је значаја и како се закони примењују, јер само адекватна и конзистентна примена може да гарантује правну сигурност и предвидљивост пословања које су од изузетног значаја за сваког инвеститора било страног или домаћег. Не верујемо да су субвенције пресудне за одлуку инвеститора, али верујемо да за одређене компаније оне имају мањи или већи значај, што опет зависи од бранше или сектора у којем оне послују.
У којим браншама би то могло бити битно?
– Савет страних инвеститора сматра - и ми смо то, подсетићу, и објавили у нашој публикацији „Бела књига” - да је потребно препознати да је пољопривредни сектор један од кључних покретача раста и да би у складу са тиме било препоручљиво обезбедити овом сектору предвидивост у смислу дугорочне стратегије за субвенционисања. Јер, оцена је, без тога се продуктивност овог сектора неће значајније унапредити. Једна од наших препорука је у том смислу усвајање четворогодишње стратегије за све веће секторе пољопривредне производње, и то утврђивањем средњорочних до дугорочних политика субвенционисања. Али, понављам, уколико постоји одлука о субвенционисању, овај процес треба да буде спроведен на фер и транспарентан начин.
Тврди се да је најважније креирати добар пословни амбијент. Он се, међутим, гради годинама. Одакле почети ?
– Најпре, у потпуности се слажемо са том тврдњом. Како за постојеће, тако и за будуће инвеститоре, најважнији је континуиран рад на унапређењу пословне климе. У протеклом периоду Влада Србије је предузела реформске потезе и позитивни помаци су забележени у области рада, некретнина и градње, стечаја и приватизације. Ове реформе указују на спремност Владе да реши основне проблеме који коче конкурентност Србије, као што је то био случај са Законом о раду. Такође, Влада улаже напоре у спровођење фискалне консолидације, али би те мере требало проширити на приватизацију и корпоратизацију јавних предузећа и реформу јавне управе ради постизања дугорочних резултата.
А када је о прописима реч?
– Кључна питања се и даље односе на проблеме примене донетих прописа и недостатка одговарајућих подзаконских аката, као и институционалног капацитета којим би се подржала примена нових закона. Такође, и смањивање административних баријера и унапређење пословне климе је увек актуелно питање. У сваком случају, остаје наша порука да су предвидљивост и стабилност пословне климе основни предуслови за очување постојећих и привлачење нових инвестиција. Благовремене консултације са приватним сектором на тему законске регулативе су апсолутни императив коме треба тежити и које Савет страних инвеститора подржава и увек радо у њима учествује преносећи најбоље праксе компанија чланица.
Душанка Вујошевић
Реформа јавног сектора – што пре
– Кључни проблеми, на чијем решавању треба радити у будућности, јесу озбиљна реформа јавног сектора, што подразумева и системске реформе пензионог, здравственог и образовног система, као и завршетак приватизације и реструктурирање јавних предузећа. Потребно је и створити јаке институције које могу да спроведу модерне законе и обезбеде једнаке услове пословања – наводи Књегињић.
