"Пре свега треба нам добар законски оквир и темељ да би спровели промене у одређеним предузећима. Настављамо измене закона у енегетици што ће нам, свеукупно, дати подлогу за трансформацију и не само Србија гаса, већ и осталих енергетских предузећа", рекла је Ђедовић за Танјуг.
На питање у вези са Србија гасом, каже да нема разлога да се сва предузећа не модернизују и не постану агилнија, јер имамо све предуслове за то.
Подсетила је да су почели раздвајање и измене законског оквира.
"Пре него што је Скупштина завршила рад у летњем пероду изгласали смо измене Закона о енергетици, где се врши раздвајање управљања субјектима. Сада одређени субјекти остају у надлежности владе, а одређени прелазе у надлежност скупштине, односно комисије коју ће формирати, чиме практично смањујемо да само влада има утицај над свим енергетским компанијама када је реч о управљању", казала је министарка.
Према речима Ђедовић, то је био први корак, а други су измене закона о управљању предузећима у државном власништву.
На питање како види будућност ЕПС-а и његову улогу, Ђедовић подсећа да је држава кренула у процес реформе предузећа у енергетском сектору који је важан за стабилност привреде. Подсећа да је промењен статут предузећа, форма...
Показали смо да смо одлучни и да идемо ка професионалном управљању нашим највећим енергетским предузећем, да би ЕПС имао предуслове да буде успешнији и аутономнији, рекла је министарка и подсетила да те промене траже време.
"Прича се како да добијемо ефикасније, одговорније управљање, да људи имају циљеве, да се мери испуњености циљева, као што се то ради у приватном сектору. Циљ је да будемо лидер у региону. За почетак, морамо у тај процес да уђемо и са другим компанијама, јер је реформа кључна што се показало у енергетској кризи", рекла је она.
Подсетила је да је било пуно отпора, да је још присутан, али да држава мора да буде одлучна, а што је био предмет разговора и са ММФ-ом.
Ђедовић је говорила и о замени строларије и енергетској ефикасности и томе да држава даје субвенције захваљујући којој је 20.000 грађана могло да промени котао, угради соларне панеле, замени столарију.
Држава им је, каже, помогла са 50 одсто трошкова да добију кроз субвенције и уштеде се процењују на 30 одсто.
Министарка каже да држава подстиче тржиште да улаже у обновљиве изворе енергије, што је, оценила је, важно и за инвеститоре, којима је важна сигурност и предвидив регулаторни оквир.
"Спровели смо прве највеће аукције за доделе тржишних премија у региону, за 450 мегавата од једном. То је приличан капацитет ако знамо да сада имао око 500 мегавата и за енегије сунца и ветра, када се изграде свих седам-осам електрана које су ушле у програм, да ћемо дуплирати наше капацитете, што је неопходно и ради привлачења инвестиција", рекла је Ђедовић.
Каже да је битно да држава не откупљује електричну енегију, јер је струја променљива берзанска категорија, да се може десити да се уговор добро не процени, а што је био разлог да се пређе на аукције.
"Ако цена струја буде изнад оне коју су произвођачи понудили на аукцији они плаћају разлику, ако су цене ниже од понуђене - држава плаћа. У просеку смо добили цену за највећи део капацитета око 68 евра по мегават-часу, ако знамо да је сада тржишна цена 100 - 110 евра, да неће, дугорочне пројекције кажу, спадати испод 90 односно 80, значи да смо добар посао направили и да ће држава приходовати", казала је министарка.
Уз то инвеститори ће, како додаје, уложити преко милијарду евра широм Србије где су пројекти лоцирани, и у наредне две-три године.
"Ако знамо да јачамо наше хидропотенцијале, да планирамо изгадњу реверзибилне хидроелектране Бистрица, да радимо студију изводљивости за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап три и да ћемо радити ремонте, да ћемо доћи до већих капацитета - то нам даје сигурност да ћемо имати довољно обновљивих извора енергије", навела је министарка.
