Послодавци траже струке којих често нема

Чињенице показају да су сајмови запошљавања и пракси ,који се спроводе у многим градовима Србије ,добар начин за проналажење радног места.

Само током прошле године у Србији одржано је 68 сајмова и на тај начин запослено је око 12.000 људи. Због тога је у прва четири месеца ове године одржави сајмови запошљавања у Београду, Ковачици, Сомбору, Новом Бечеју, Оyацима, Новом Саду,  Бачкој Тополи, Шимановцима, Нишу и неким другим градовима. На сајмови се појавило више од 80 послодаваца, али су они већином тражили кадрове каквих је мало у Србији, док  за оне којих има више на евиденцији незапослених и даље нема посла.

На Сајму запошљавања у Оџацима учествовало је 28 послодаваца са понудом од око 130 радних места, а у Сомбору је понуду од преко 200 слободних радних места истакло 37 послодаваца. У Ковачици је на Сајму запошљавања више од 30 послодаваца понудило око 120 радних места за кандидате различитих занимања и квалификација. На петом новобечејском сајму запошљавања учестовало је 17 послодаваца у чијим предузећима је било слободних 102 радна места. Први у низу сајмова запошљавања у овој години на подручју Сремског округа одржан је у Шимановцима , а учестовало је више од 20 ослодаваца, углавном се територије прећиначке општине, који су исказали потребу за запошљавањем око 500 радника различитих профила и квалификација. Треба нагласити да су међу послодавцима учестовале светски познате компаније као што су Бош, Сика, Тримо, Милшпед, Кофикенб, Лагермакс, Полино...

Када се погледају понуде послодаваца види се да посла има много више за квалификоване и незапослене са средњом стручном спремом или кв раднике,  а мање за факултетски образоване. Тако се углавном траже возачи, пекари, месари, бравари, заваривачи, вариоци, лакирери, радници у производњи, виљушкаристи, монтери грејања, мајстори на одржавању...Траже се и пица-мајстори, касири, магационери, баштовани, шивачи, ауто-електричари, ауто-механичари, конобари, кувари, хигијеничари, грађевински радници, армирачи, тесари. Евидентна је и потрага за штеперима и моделарима, цвикерима односно занимањима која су потребна послодавицима који се баве обућом и одећом.

Иначе, према статистичким подацима на прошли месец на евиденцији Националне службе за запошљавање регистровано је 748.938 незапослених, што је за 0,1 одсто више него у фебруару, али је зато за 2,3 одсто мање него у истом месецу прошле године године.  У Војводини је на крају прошлог мерсеца било 179.820 незапослених, од чега је у Јужнобачкој области највише оних који траже радно место – 57.103.

Мада Јужнобачка и Јужнобанатска област имају једини у Војводини просечне плате веће од просека покрајине, па и републике, у обема је стопа незапослености много већа него у другим војвођанским општинама. На првом месту по незапослености је Јужнобачка област, а на другом Јужнобанатска, где тренутно посао нема 33.409 особе. Најмања незапосленост у Војводини је у Северно банатској области – 11.708.       

Љ. Малешевић

 

Без квалификација је тешко

Оно што представља велики проблем за брже решавање питање незапослености у Војводини, а тако је и у целој Србији, јесте квалификациона структура лица која траже посао. Више од половине незапослених  у Јужнобачкој области сматра се нестручним односно немају никакве или имају недовољне квалификације, а нешто мало боља ситуација је у Јужнобанатској  области где од укупног број незапослених чак 13.957 сматра се нестручним.  Нестручне радне снаге која се налази на евиднецији незапослених у знатном броју има и у свим осталим областима Војводине, па је за њих тешко наћи ново радно место међу понудама послодаваца на сајмовима запошљавања. Због тога НСЗ и нуди многе преквалификације и доквалификације, јер је евидентно да многих кадрова за којима постоји потражња нема на нашем тржишту и да га што пре ваља обзезбедити како послодавци не би “увозили” радну снагу и поред тога што је код нас има много.

EUR/RSD 117.1119
Најновије вести