Шармантна модна креаторка Дијана Ерски, коју је Ива верно дочарала већ с првим епизодама ове најдуговечније теленовеле, привукла је огромну пажњу јавности која ни данас не јењава. Да ли због Ивине глумачке трансформације, чувене рукавице на једној руци, брзог говора, заразног смеха или оног чувеног поздрава: „Добар данчић, добар данчић”, Дијана Ерски један је од омиљених ликова ове серије, али, рекло би се, и генерално у домаћој кинематографији.
Управо уз њен весели повик „добар данчић” започињемо разговор са увек насмејаном Ивом Штрљић која за „Дневник” истиче да још увек није свесна колики су успех постигли тиме што су снимили више од 1.000 епизода, те да јој и сама помисао на то буди раскошна и необична осећања.
– Затечена сам тиме да смо дошли до 1000. епизоде, стварно. Затечена сам тиме што смо се компактно одржали, кроз разне фазе прошли, али и даље ту серију људи обожавају. То ми је основни утисак – каже Ива Штрљић.
Како даље објашњава, полет и потврду да добро ради свој посао у овој серији дала јој је управо чврста, снажна и несаломива љубав коју изнова добија од публике.
– Ова улога донела ми је огромну љубав публике и велику популарност. Ја сам то имала и пре него што смо почели да снимамо серију, али оволико интензивно не. Људи нам, својом жељом да нас и даље гледају, доказују колико су се везали за ову серију. Мислим да за једног глумца нема веће радости од те. И онда када ме није било у серији, а то је било само током треће сезоне када сам снимала серију „Од јутра до сутра”, веома дирљиво сам поднела неке моменте. Људи су ми на улици тада прилазили тужни што ме нема у серији, па су ме питали када ћу се вратити и говорили да би било добро да се вратим. Ја сам тада најинтензивније схватала колико им недостајем и колико им је, у ствари, значио тај лик. Од самог почетка до данас није ми се догодило да се негде појавим, а да неко не каже: „Добар данчић, добар данчић” – прича нам Ива Штрљић и додаје да јој је драго што је публика сада препознаје као комичарку. – Ја сам неко коме је одувек, још на факултету, добро ишла комедија. Занимљиво је да сам кроз овај лик добила довољно простора да покажем каква сам комичарка. То је оно што је мени врло важно код Дијане Ерски.
Ива је за изведбу Дијане Ерски добила чак 15 различитих глумачких награда. Како каже, врло су јој значајне, јер су јој важна потврда да је на добром путу.
– То су све награде за приближавање публици и препознатњивост, као што су Оскари популарности, а било је и оних које су ми додељене за начин на који сам Дијану интерпретирала, за најбољу глимицу у теленовели и томе слично. То је добар начин да се скрене пажња на то шта значи добро тумачити лик у теленовели зато што људи знају да имају предрасуде према томе. Није лепо имати предрасуде, то прво показује да неко није довољно зрео, а, са друге стране, важно је нагласити шта значи добро играти у теленовели зато што ми доста тога снимамо у једном дану и нико нема времена да се вама посвети онолико колико може у неким другим форматима – наглашава популарна глумица, додајући да се у теленовелама најбоље види вештина и спремност глумца да добро одигра своју улогу.
Ива објашњава да не сматра да би се свако добро снашао у теленовели јер оне изискују озбиљно посвећивање послу, те да је то један посебан тренинг.
– Ја сам тако васпитана да на снимање долазим са наученим текстом. То је прва и основна ствар и показатељ поштовања према екипи - да не учите текст на снимању него да га припремите код куће. Мој живот ових пет година, колико снимамо ову серију, је такав да снимам, дођем кући, учим текст за сутра, а ујутру се пробудим у пет, опет снимам цео дан и тако укруг. Ипак, никада ми се није догодило да дођем кући са снимања и не учим текст за наредни дан. Када глумац не зна текст ви у његовом оку видите несигурност, а то себи не смете да дозволите – закључује Ива Штрљић у разговору за „Дневник”.
Било је потребно храбрости да то отпевам
Осим што је један од омиљених ликова са малих екрана у серијама, Ива Штрљић ће ускоро бити и пред гледаоцима у биоскопима, будући да ћемо је гледати ускоро и у новом филму „Круна” у режији Василија Никитовића који говори о животу четири млада музичара који се боре за слободу и остваривање свог сна - да певају и свирају, упркос зидовима на које на том путу наилазе, и свој таленат деле са другима. У том остварењу Ива тумачи лик народне певачице Гоце, која је, како сазнајемо, у својој амбициозности спремна свашта да уради не би ли остварила напредак у певачкој каријери, а у свему томе врло је шармантна.
– Ја сам снимила све сцене свог лика у „Круни” и не бих да дајем нетачне информације, јер нисам сигурна када ће бити премијера, али знам да се то ускоро завшрава и да би светлост дана требало да угледа од септембра, у неком тренутку. Верујем да ће се људима допасти, јер играм једну жену која стварно никакве везе са мном нема. Она је веома необична и онаква је каква ја никада нисам. Чак и песма коју певам је потпуно другачија од мене. Видећете, било је потребно доста храбрости да се то отпева, само ћу то да кажем – кратко нам је наговестила позната глумица.
Ива, иначе, поред серије „Игра судбине”, коју без паузе наставља да снима и након великог јубилеја који су обележили, тренутно ради још један телевизијски пројекат. У питању је серија „Крунска 11” која нам стиже „из кухиње” продукцијске куће Лазара Ристовског. О томе, каже, не сме још увек ништа да нам открива. Ипак, признаје нам да се веома радује лику у тој серији, те да је реч о још једној великој улози. Ива је мали наговештај публици недавно дала и путем свог Инстаграм профила на којем је објавила неколико фотографија из Бококоторског залива, где је на једној једрилици имала прилику да сними неке од кадрова и довољно заголицала пажњу публике, позирајући у занимљивој одевној комбинацији са шеширом на глави.
Међутим, нису јој сви дани на снимању ове серије били гламурозни и сјајни, будући да је крајем прошле године на самом сету „Крунске 11” доживела незгоду, када је након пада поломила обе руке. Иако је иза ње веома тежак период, признала нам је да се сада осећа добро.
– Неко би рекао да сам се саплела, али, не, уопште се нисам саплела, то је био стицај невероватних околности. Мени се штикла забола у тепих и ја сам хтела да направим корак, а та штикла се запетљала за тепих и подигла обе ноге. У том паду покушала сам да сачувам главу, ставила сам руке испред себе и тако обе сломила – присећа се Ива. – Знате шта је лепо у свему томе? То што ми је та ситуација показала колико ме људи воле, колико је људи било ту за мене, ко ме је све звао, ко ми се нашао у том тренутку. То је оно што је јако дирљиво и заиста прелепо у тој ситуацији. То ми је дало снагу.
Ива додаје да је врло брзо, након кратког опоравка, с поломљеним рукама, одлучила да се врати послу и у, како каже, доста тешкој фази настави да снима обе серије.
– Знам себе, мој карактер ми не би дозволио да се не вратим на снимање, да лежим код куће, јер ја то не бих могла да издржим, опоравак би ми тако много теже пао. И мислим да су ми тај повратак и та снага коју сам тада добила, наравно, у комбинацији са љубављу коју сам добијала током целог тог тешког периода и са тим сазнањем да ме људи воле, да мисле на мене, да имам на кога да се ослоним, дали снагу. То све укомбиновано са жељом да даље добро играм своје ликове ме је довело до тога да сам се опоравила брже него што је то ико очекивао. Знам да је доктор остао затечен када сам дошла на контролу и када је видео колико ја за кратко време могу да померам руке јер прогнозе уопште нису биле такве да ћу ја моћи тако брзо да померам руке јер сам ипак имала озбиљну операцију на лакту.
Владимир Бијелић
