Наиме, Ива због тога што је, када су завршили снимање серије пре неколико месеци, а пре него што се знало да ће се снимати њен наставак, уговорила неколико нових пројеката међу којима је и једна нова велика улога, неће моћи да се прикључи екипи у наставку „Игре судбине“. За Дневников ТВ магазин Ива објашњава да јој је због тога веома жао.
– Увек када завршавате неку улогу, ако сте емотиван човек, а ја то јесам, одласци су исто тако емотивни, али је важно и лепо за једног глумца напредовати, радити нешто ново, показати шта још знаш. По најлепшем ћу се сећати ове улоге и заувек бити захвална што ми је она пружила могућност да ме редитељи непрестано зову за нове прилике – рекла је на почетку интервјуа за наш лист глумица Ива Штрљић.
Када сумирате последњих 365 дана, каква је за вас била 2021. година?
– Волим је јер ми је пружила могућност да постигнем озбиљан успех улогом Дијане Ерски у серији „Игра судбине“. То је година у којој сам добила чак девет награда за начин како сам одиграла свој лик и година незаустављиве снажне љубави публике коју непрестано осећам, а једном глумцу је баш то најдрагоценије. Додала бих и да ме је учинила мудријом свим оним што ме је у њој заболело, али и радовало до усхићења. Било је и тешких, дирљивих растужујућих момената, а они вас науче опрезности, а опрез је увек озбиљан уџбеник кога се треба придржавати. Показала ми је да се доброта, захвалност, чистота духа и честит однос према околини награђују похвалом и великим приликама. Једноставно, 2021. је према мени била поштена и дозволила ми је да се ослоним на њу и зато ћу је по најлепшем памтити.
Како ћете овог пута прославити Нову годину?
– Верујте ми, никада то немам испланирано. него се увек изненадим. Важно ми је да око мене буду они који су ми заиста пријатељи. Волим њену веселу атмосферу и неку празничну питомост, умотану у наду која се тада шири људима. Очарава ме раскош светиљки, куглица, јелки, као некад у детињству, истом снагом, истим жаром, онако баш сасвим детиње. Свиђа ми се што сам то задржала унутар свог карактера, јер је радост у себи најбитније пригрлити, конзервирати је тако да се никада не умори нити потроши. Ту лежи највећа моћ свих нових година и највише наше младости у њима.
Са каквим жељама за себе на приватном и пословном плану улазите у 2022. годину, а шта бисте пожелели свим нашим читаоцима?
– Увек је најлепше пожелети спокој јер је сваком човеку осећање спокоја и тога да има поверења у људе, у бар једног човека и биће, довољно да има чврсту подршку, оно што нас чини полетнијима, оно што нам крчи пут, помаже да лакше дишемо и немамо никакав тег на срцу корачајући кроз живот. Мени, као једној изузетно затвореној и поприлично неповерљивој особи тако нешто је врло важно. Чврст ослонац и меко срце увек поседују хероји јер није лако борити се, стварати, успевати, а срце и даље одржавати меким, не дозволити да се скамени. На послу ме чека нешто јако јако велико, чему се посебно радујем, једна огромна прилика. Значило би ми да ово буде мирна година за мене јер сам слободан уметник, нисам нигде запослена за стално, а та позиција није баш она која нуди лаке снове. Међутим, научена сам да живим као борац и зато могу да будем поносна на све што сам до сада урадила.
Важите за особу која је увек сређена и која врло води рачуна о томе како ће се појавити у јавности. Колико је у том смислу изазовно одабрати тоалету за најлуђу ноћ и да ли се трудите да за дочек изгледате посебно?
– Када говоримо о томе како ћу бити сређена код мене је онда дочек сваког дана! Не бирам тренутак за елеганцију и шљокице, јер мислим да је раскошан и женствен изглед увек добродошао па се тако и понашам... Можда за новогодишње вече мало „појачам“ шљокице!
Јесте ли од оних који једва чекају празнике и буде ли они у вама посебна сећања и емоције?
– Као девојчица примала сам пакетиће код маме у позоришту на Теразијама и код тате у удружењу филмских глумаца и дуго сам веровала у Деда Мраза само зато што сам била присутна у шминкерници када би се неки глумац шминкао за излазак на сцену. Сећам се како сам неколико пута седела поред Бате Паскаљевића када се „претварао“ у Деда Мраза па после, када би деца говорила како Деда Мраз не постоји, често бих се жестоко побунила коментаром: „Постоји, наравно, него ви не знате. Деда Мраз је Бата Паскаљевић!“ Иначе, имам један занимљив обичај који сам сама осмислила, а инспирисан је баш том новогодишњом начичканошћу. Наиме, имам две јелке - једну већу и једну малену. Увек, на крају године, забележим шта је оно што бих волела да ми се догоди следеће године и те папире са жељама ставим у сасксију мале јелке па сваког тридесет првог после годину дана отворим и прочитам шта сам успела од жељеног. Верујте, то је сјајан начин да напредујете и зато га се придржавам.
Колико пажње посвећујете декорисању дома за празнике?
– Занимљиво је да је јелка коју имам стара исто колико и ја. И мама је њу донела давних дана из Москве и баш сам везана за ту јелку на којој се искуство разноразних прослава и те како види, али је не мењам, јер је она мој мали сапутник још од 1977. године и чува сваку моју тајну жељу... у њу просто имам поверења.
Чини се да је улога Дијане Ерски коју играте у серији „Игра судбине” променила утисак јавности о вама која вас је још више пригрлила себи, а колико је овај лик променио вас и неке ваше погледе на глуму и живот уопште?
– Дијана Ерски је лик који обожавам и то се јасно види и у мојој интерпретацији, а када нешто радите целим бићем онда вам се и врати љубављу публике и великим бројем награда, признања. Научила сам од Дијане да јачом одлучношћу увек верујем у себе, јер је она дива целичног самопоуздања.
У серији „Азбука нашег живота” играте Карлу Бруни, блиску сарадницу главног јунака Уроша Поповића. Шта се крије иза ове тајновите жене о којој још увек не знамо много?
– Лепо сте то приметили... она је неко ко унутар себе чува тајну, повучена, стрпљива и спремна да свашта издржи, верна, одана. Потајно заљубљена у свог шефа, али то никако не жели да покаже. Спремна је да заувек ћутећи носи са собом своју тајну.
Владимир Бијелић
