Čalabrca, sedlari, pašteta od fazana... OVA PREDJELA SU PROSLAVILA SRBIJU! Znameniti gastronomski onlajn vodič NAPRAVIO LISTU naših najboljih mezetluka

Među devet specijaliteta koja se izdvajaju prema izboru uredništva, nalazi se i nekoliko vrsta salata, gibanica, kao i čuvene pihtije.

Predstavljamo vam listu naših najboljih mezetluka:

1. Svrljiški belmuž (Južna i Istočna Srbija)

Belmuž je tradicionalno pastirsko jelo koje potiče iz istočne Srbije. Ovaj jednostavan specijalitet pravi se od svega tri sastojka – sira, brašna i malo soli. Ključni sastojak je sir, koji treba da bude svež i punomasan, po mogućstvu ovčji, a može i kravlji.

Sir se iseče na komade i stavi u veliki lonac na tihoj vatri. Kako se topi, dodaju se so i brašno dok se ne dobije ujednačena masa. Smesa se neprestano meša velikom drvenom kašikom sve dok se masnoća ne odvoji i ne počne da izbija na površinu.

2. Moravska salata (Niš i Leskovac)

Moravska salata potiče iz Niša i Leskovca. Priprema se od praziluka, paradajza, pečenih paprika, ljutih paprika, belog luka, soli i ulja. Povrće se isecka, posoli i prelije uljem.

Zatim se sve dobro promeša i rashladi pre serviranja. Moravska salata posebno je popularna tokom vrelih letnjih meseci. Može se služiti kao predjelo, prilog uz pečeno meso, a ponekad i kao glavno jelo uz komad tvrdog sira i hleb za umakanje.

3. Gibanica

Iako se sreće i u Hrvatskoj, Sloveniji i Severnoj Makedoniji, gibanica se najviše povezuje sa Srbijom. To je tradicionalno jelo nalik piti, koje spaja kore od tankog testa (ponekad i dizano testo) sa kremastom smesom sira i jaja.

Najpoznatija verzija ove pite zove se "gužvara", piše Tejst atlas. Kore se natapaju u mešavini svežeg kravljeg sira i jaja, potom slažu u posudu i peku.

4. Belolučene paprike

Belolučene paprike su osvežavajuća srpska salata od pečenih paprika, belog luka, sirćeta, soli, ulja i peršuna. Sastojci se jednostavno pomešaju, a salata se dobro rashladi pre posluživanja.

Leti se pravi od svežih pečenih paprika, dok se zimi koristi pasterizovana pečena paprika. Po želji se može obogatiti pečenim patlidžanom. Služi se kao predjelo ili prilog, a može biti i glavno jelo uz beli sir i nekoliko kriški hleba umočenih u preliv salate.

5. Leskovačka kavurma (Leskovac)

Ovaj specijalitet sa juga Srbije sprema se dugotrajnim postupkom sporog prženja svinjske kožice dok se masnoća potpuno ne istopi. Obično se dodaju svinjski iznutrice poput pluća, jetre, creva i delova glave, koji se skuvaju, sitno naseckaju i umešaju u prženu masu.

Kada se masnoća u potpunosti istopi, a sastojci sjedine, smesa se procedi i ostavi da se stegne. Kavurma, poznata i kao sprža, tradicionalno se priprema tokom hladnijih meseci, posebno u okolini Leskovca.

6. Pihtije

Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od jeftinijih delova svinjskog mesa, poput glave, buta ili kolenice. Meso se kuva sa biberom, lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne omekša i ne počne da se odvaja od kosti. Potom se, zajedno sa bujonom, stavlja u činije i ostavlja da se ohladi i stegne.

7. Živa pljeskavica (Sedlari)

Živa pljeskavica je predjelo od mlevenog telećeg mesa, soli, bibera, dimljene paprike, ljutih pahuljica, mešavine začina, ulja i seckanog luka. Meso i začini stavljaju se na veliki tanjir i viljuškom mešaju dok se ne dobije ujednačena masa, koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Jelo je nastalo u restoranu "Kod Bore" u Sedlarima kod Valjeva, kao varijacija na obrok koji su radnici u ugostiteljstvu bivše Jugoslavije jeli na brzinu – sirovu pljeskavicu u toploj lepinji. Danas se živa pljeskavica služi uz pečeni hleb ili lepinju, sa solju i paprikom za posipanje, dok se čeka porcija mesa sa roštilja.

8. Čalabrca

Čalabrca je jednostavno srpsko jelo od suvih kora za pitu, ulja, mleka i kajmaka. Kašika masti ili ulja stavi se u ključalu vodu. Suve kore se pokidaju na komade, pa se preko njih sipa kipuća voda s uljem, najbolje u zemljanoj posudi.

Smesa se kratko prokuva, skloni sa vatre, zatim doda mleko i kajmak. Obično se služi kao predjelo.

9. Pašteta od fazana (Vojvodina)

Pašteta od fazana popularna je u Vojvodini, ali i u Hrvatskoj i to u delovima Slavonije i Baranje. Glavni sastojak je meso fazana, dok ostali variraju od domaćinstva do domaćinstva – mogu biti celer, šargarepa, peršun, luk, lovor, biber, beli luk, jaja, puter, majonez, senf i ren.

Fazan se kuva s povrćem, potom samelje i pomeša sa ostalim sastojcima. Pašteta se hladi dok se ne stegne, a preporučuje se služenje uz svež hleb s hrskavom korom.

Odlično se uklapa i uz srpske lepinje iz Srbije, koje je Tejst Atlas nedavno uvrstio među najbolje hlebove Evrope.