Чалабрца, седлари, паштета од фазана... ОВА ПРЕДЈЕЛА СУ ПРОСЛАВИЛА СРБИЈУ! Знаменити гастрономски онлајн водич НАПРАВИО ЛИСТУ наших најбољих мезетлука

Међу девет специјалитета која се издвајају према избору уредништва, налази се и неколико врста салата, гибаница, као и чувене пихтије.

Представљамо вам листу наших најбољих мезетлука:

1. Сврљишки белмуж (Јужна и Источна Србија)

Белмуж је традиционално пастирско јело које потиче из источне Србије. Овај једноставан специјалитет прави се од свега три састојка – сира, брашна и мало соли. Кључни састојак је сир, који треба да буде свеж и пуномасан, по могућству овчји, а може и крављи.

Сир се исече на комаде и стави у велики лонац на тихој ватри. Како се топи, додају се со и брашно док се не добије уједначена маса. Смеса се непрестано меша великом дрвеном кашиком све док се масноћа не одвоји и не почне да избија на површину.

2. Моравска салата (Ниш и Лесковац)

Моравска салата потиче из Ниша и Лесковца. Припрема се од празилука, парадајза, печених паприка, љутих паприка, белог лука, соли и уља. Поврће се исецка, посоли и прелије уљем.

Затим се све добро промеша и расхлади пре сервирања. Моравска салата посебно је популарна током врелих летњих месеци. Може се служити као предјело, прилог уз печено месо, а понекад и као главно јело уз комад тврдог сира и хлеб за умакање.

3. Гибаница

Иако се среће и у Хрватској, Словенији и Северној Македонији, гибаница се највише повезује са Србијом. То је традиционално јело налик пити, које спаја коре од танког теста (понекад и дизано тесто) са кремастом смесом сира и јаја.

Најпознатија верзија ове пите зове се "гужвара", пише Тејст атлас. Коре се натапају у мешавини свежег крављег сира и јаја, потом слажу у посуду и пеку.

4. Белолучене паприке

Белолучене паприке су освежавајућа српска салата од печених паприка, белог лука, сирћета, соли, уља и першуна. Састојци се једноставно помешају, а салата се добро расхлади пре послуживања.

Лети се прави од свежих печених паприка, док се зими користи пастеризована печена паприка. По жељи се може обогатити печеним патлиџаном. Служи се као предјело или прилог, а може бити и главно јело уз бели сир и неколико кришки хлеба умочених у прелив салате.

5. Лесковачка кавурма (Лесковац)

Овај специјалитет са југа Србије спрема се дуготрајним поступком спорог пржења свињске кожице док се масноћа потпуно не истопи. Обично се додају свињски изнутрице попут плућа, јетре, црева и делова главе, који се скувају, ситно насецкају и умешају у пржену масу.

Када се масноћа у потпуности истопи, а састојци сједине, смеса се процеди и остави да се стегне. Кавурма, позната и као спржа, традиционално се припрема током хладнијих месеци, посебно у околини Лесковца.

6. Пихтије

Пихтије су српско јело које се прави од јефтинијих делова свињског меса, попут главе, бута или коленице. Месо се кува са бибером, луком, шаргарепом и ловоровим листом док не омекша и не почне да се одваја од кости. Потом се, заједно са бујоном, ставља у чиније и оставља да се охлади и стегне.

7. Жива пљескавица (Седлари)

Жива пљескавица је предјело од млевеног телећег меса, соли, бибера, димљене паприке, љутих пахуљица, мешавине зачина, уља и сецканог лука. Месо и зачини стављају се на велики тањир и виљушком мешају док се не добије уједначена маса, која се затим обликује у пљескавицу.

Јело је настало у ресторану "Код Боре" у Седларима код Ваљева, као варијација на оброк који су радници у угоститељству бивше Југославије јели на брзину – сирову пљескавицу у топлој лепињи. Данас се жива пљескавица служи уз печени хлеб или лепињу, са сољу и паприком за посипање, док се чека порција меса са роштиља.

8. Чалабрца

Чалабрца је једноставно српско јело од сувих кора за питу, уља, млека и кајмака. Кашика масти или уља стави се у кључалу воду. Суве коре се покидају на комаде, па се преко њих сипа кипућа вода с уљем, најбоље у земљаној посуди.

Смеса се кратко прокува, склони са ватре, затим дода млеко и кајмак. Обично се служи као предјело.

9. Паштета од фазана (Војводина)

Паштета од фазана популарна је у Војводини, али и у Хрватској и то у деловима Славоније и Барање. Главни састојак је месо фазана, док остали варирају од домаћинства до домаћинства – могу бити целер, шаргарепа, першун, лук, ловор, бибер, бели лук, јаја, путер, мајонез, сенф и рен.

Фазан се кува с поврћем, потом самеље и помеша са осталим састојцима. Паштета се хлади док се не стегне, а препоручује се служење уз свеж хлеб с хрскавом кором.

Одлично се уклапа и уз српске лепиње из Србије, које је Тејст Атлас недавно уврстио међу најбоље хлебове Европе.