„SUPERMOĆAN“ VASKULARNI SISTEM
ZAŠTO NEKE BILJKE IMAJU OGROMNE PLODOVE, A NEKE NE Džinovske bundeve imaju poseban genetski kod
Svake jeseni na Danima ludaje u Kikindi uzgajivači bundeva iznose svoje džinovske primerke na vage.
Ove godine najteža je bila bundeva od 832 kg, koju je predstavio Tibor Kokai iz Mađarske. Nasuprot tome, najveća jabuka na svetu teška je svega oko 1,8 kilograma, a najteža ikad uzgojena borovnica manja je od 30 grama. Zašto onda bundeve mogu da narastu do neverovatnih razmera, dok drugi plodovi (da, bundeva je voće, čak i vrsta bobice) ostaju relativno mali?
Džinovske bundeve pripadaju posebnoj sorti Cucurbita maxima, koja je vekovima selektovana da raste što veća. Osnovni razlog njihovog ogromnog rasta jeste to što su to biljke neograničenog rasta, objašnjava Vikram Baliga, profesor hortikulture na Teksaškom tehnološkom univerzitetu.
„Zato se dešava da jedna biljka bundeve prekrije celo dvorište, i da na kraju sve potiče od samo jednog stabla“, kaže Baliga.
„Kod nekih biljaka postoji unapred zadati program koji ograničava koliko će biti velik list, cvet ili plod,“ dodaje Džesika Savidž, profesorka na Univerzitetu Minesote u Dulutu. „Drugi organizmi nemaju tako stroga ograničenja - kod bundeva, izgleda, taj mehanizam skoro da ne postoji, pa smo mi mogli da selekcijom dobijamo sve veće i veće plodove.“
Svake jeseni na Danima ludaje u Kikindi uzgajivači bundeva iznose svoje džinovske primerke na vagu
Pošto nemaju genetsku „kočnicu“ rasta, biljke bundeve mogu stalno da dodaju nove listove, čime proizvode više energije za razvoj ploda.
„Cilj neograničene biljke je da stvori što više biomase što brže može - dakle, dodaje listove, stabljike, sve što joj treba“, objašnjava Baliga. „Ako joj je potrebno više energije, samo napravi više listova. Nema taj genetski uski prolaz koji bi je zaustavio, kaže i dodaje da uzgajivači to koriste tako što ostave samo jednu bundevu na čokotu i uklone sve ostale.
Tajna je u kori
Tvrda kora bundeve omogućava joj da izdrži veći obim nego plodovi s mekom kožom. „Plod sa mekom kožom ne može postati prevelik - težina bi ga savila ili pocepala“, objašnjava Savidž. Međutim, kora ne sme biti ni previše kruta, jer onda ne bi mogla da se širi. „Uzgajivači traže savršenu ravnotežu - kora mora biti dovoljno elastična da se širi, ali i dovoljno jaka da podnese sopstvenu težinu. Ako pukne, bundeva je diskvalifikovana,“ kaže ona.
Kada su mlade, džinovske bundeve imaju meku i tanku kožu, što im omogućava brz rast. Kasnije kora očvrsne, pa ih uzgajivači često prekrivaju platnenim tendama da bi ih zaštitili od sunca i produžili fazu brzog rasta. U vrhuncu razvoja, džinovska bundeva može da naraste i do 20 kilograma dnevno - i sav taj materijal mora proći kroz njen vaskularni sistem, koji je, po rečima Savidž, „supermoćan“.
„Kada biljka može da akumulira sve resurse i ti joj ostaviš samo jedan plod, ona usmerava svu energiju u njega. U prirodi, to bi bila njena jedina šansa da prenese gene“, kaže Baliga.
Ovaj trik može da funkcioniše i kod drugih plodova — ako, na primer, sa stabla breskve uklonite sve osim jedne, ta jedna će postati znatno veća. Ali tu onda stupaju na scenu zakoni fizike. Bundeve rastu na zemlji, pa ih gravitacija ne vuče kao plodove na stablima. Džinovska breskva bi otpala pod sopstvenom težinom daleko pre nego što bi dostigla veličinu bundeve.
„To je kao auto-put,“ kaže Savidž. „Mali auto-put može da propusti određenu količinu saobraćaja, ali ako želite da prenesete više materijala brže, potrebno je više traka, više puteva.“ Džinovske bundeve imaju i dug vegetacioni period, ostaju na čokotu mesecima. „Rastu oko pet do šest meseci, u nekim slučajevima i punih 180 dana,“ kaže Baliga. „Za razliku od jabuka, bresaka, krušaka ili borovnica, koje se razvijaju i beru mnogo brže.“
Ipak, najvažniji razlog što bundeve postaju toliko velike jeste čovek. „Selekcionisane su decenijama isključivo na veličinu, što nije slučaj s većinom drugih plodova kod kojih se bira i po ukusu,“ objašnjava Savidž i dodaje da će nastaviti da rastu: „Sigurno postoji neka krajnja granica, ali verujem da ćemo uvek nalaziti način da je pomerimo.“
