„СУПЕРМОЋАН“ ВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ
ЗАШТО НЕКЕ БИЉКЕ ИМАЈУ ОГРОМНЕ ПЛОДОВЕ, А НЕКЕ НЕ Џиновске бундеве имају посебан генетски код
Сваке јесени на Данима лудаје у Кикинди узгајивачи бундева износе своје џиновске примерке на ваге.
Ове године најтежа је била бундева од 832 кг, коју је представио Тибор Кокаи из Мађарске. Насупрот томе, највећа јабука на свету тешка је свега око 1,8 килограма, а најтежа икад узгојена боровница мања је од 30 грама. Зашто онда бундеве могу да нарасту до невероватних размера, док други плодови (да, бундева је воће, чак и врста бобице) остају релативно мали?
Џиновске бундеве припадају посебној сорти Cucurbita maxima, која је вековима селектована да расте што већа. Основни разлог њиховог огромног раста јесте то што су то биљке неограниченог раста, објашњава Викрам Балига, професор хортикултуре на Тексашком технолошком универзитету.
„Зато се дешава да једна биљка бундеве прекрије цело двориште, и да на крају све потиче од само једног стабла“, каже Балига.
„Код неких биљака постоји унапред задати програм који ограничава колико ће бити велик лист, цвет или плод,“ додаје Џесика Савиџ, професорка на Универзитету Минесоте у Дулуту. „Други организми немају тако строга ограничења - код бундева, изгледа, тај механизам скоро да не постоји, па смо ми могли да селекцијом добијамо све веће и веће плодове.“
Сваке јесени на Данима лудаје у Кикинди узгајивачи бундева износе своје џиновске примерке на вагу
Пошто немају генетску „кочницу“ раста, биљке бундеве могу стално да додају нове листове, чиме производе више енергије за развој плода.
„Циљ неограничене биљке је да створи што више биомасе што брже може - дакле, додаје листове, стабљике, све што јој треба“, објашњава Балига. „Ако јој је потребно више енергије, само направи више листова. Нема тај генетски уски пролаз који би је зауставио, каже и додаје да узгајивачи то користе тако што оставе само једну бундеву на чокоту и уклоне све остале.
Тајна је у кори
Tврда кора бундеве омогућава јој да издржи већи обим него плодови с меком кожом. „Плод са меком кожом не може постати превелик - тежина би га савила или поцепала“, објашњава Савиџ. Међутим, кора не сме бити ни превише крута, јер онда не би могла да се шири. „Узгајивачи траже савршену равнотежу - кора мора бити довољно еластична да се шири, али и довољно јака да поднесе сопствену тежину. Ако пукне, бундева је дисквалификована,“ каже она.
Када су младе, џиновске бундеве имају меку и танку кожу, што им омогућава брз раст. Касније кора очврсне, па их узгајивачи често прекривају платненим тендама да би их заштитили од сунца и продужили фазу брзог раста. У врхунцу развоја, џиновска бундева може да нарасте и до 20 килограма дневно - и сав тај материјал мора проћи кроз њен васкуларни систем, који је, по речима Савиџ, „супермоћан“.
„Када биљка може да акумулира све ресурсе и ти јој оставиш само један плод, она усмерава сву енергију у њега. У природи, то би била њена једина шанса да пренесе гене“, каже Балига.
Овај трик може да функционише и код других плодова — ако, на пример, са стабла брескве уклоните све осим једне, та једна ће постати знатно већа. Али ту онда ступају на сцену закони физике. Бундеве расту на земљи, па их гравитација не вуче као плодове на стаблима. Џиновска бресква би отпала под сопственом тежином далеко пре него што би достигла величину бундеве.
„То је као ауто-пут,“ каже Савиџ. „Мали ауто-пут може да пропусти одређену количину саобраћаја, али ако желите да пренесете више материјала брже, потребно је више трака, више путева.“ Џиновске бундеве имају и дуг вегетациони период, остају на чокоту месецима. „Расту око пет до шест месеци, у неким случајевима и пуних 180 дана,“ каже Балига. „За разлику од јабука, бресака, крушака или боровница, које се развијају и беру много брже.“
Ипак, најважнији разлог што бундеве постају толико велике јесте човек. „Селекционисане су деценијама искључиво на величину, што није случај с већином других плодова код којих се бира и по укусу,“ објашњава Савиџ и додаје да ће наставити да расту: „Сигурно постоји нека крајња граница, али верујем да ћемо увек налазити начин да је померимо.“
