ДВА ДОКТОРАНДА ПОПРАВИЛА ТЕЛЕСКОП СА ЗЕМЉЕ „Џејмс Вебу” вратили кристално чист вид
Два докторанда из Сиднеја помогла су да се поврати оштрина вида најмоћнијег свемирског телескопа на свету – и то без напуштања Земље.
Луј Десдоа, сада постдокторанд на Универзитету Лејден у Холандији, и његов колега Макс Чарлс прославили су овај успех тетоважама инструмента који су поправили – као трајним подсећањем на свој допринос свемирској науци.
Истраживачи са Универзитета у Сиднеју развили су иновативни софтвер који је отклонио замућеност у снимцима направљеним НАСА-инoм телескопом Џејмс Веб (JWST), вредним више милијарди долара. Њихово откриће вратило је пуну прецизност једном од кључних инструмената телескопа, постигавши оно што је некада захтевало скупоцену мисију са астронаутима. Овај успех надовезује се на једини аустралијски дизајнирани део JWST-а – инструмент за интерферометрију са маском отвора (AMI), који је осмислио професор Питер Татил са Универзитета у Сиднеју. AMI омогућава астрономима да снимају ултрависокорезолуционе слике звезда и егзопланета. Он функционише тако што комбинује светлост из различитих делова главног огледала телескопа — поступак познат као интерферометрија.
Када је JWST започео научни рад, истраживачи су приметили да на AMI утичу благе електронске сметње у инфрацрвеној камери, што је изазивало суптилно замућење слике – подсећање на познати оптички дефект телескопа Хабл, који је морао бити исправљен свемирским шетњама астронаута.
Уместо физичке поправке, докторанди Луј Десдоа и Макс Чарлс, заједно с професором Татилом и доцентом Беном Поупом (са Универзитета Макквари), осмислили су чисто софтверску технику калибрације која исправља изобличење са Земље.
Њихов систем, назван AMIGO (Aperture Masking Interferometry Generative Observations), користи напредне симулације и неуронске мреже да би реплицирао начин на који оптика и електроника телескопа функционишу у свемиру. Уочили су проблем у коме електрични набој благо цури у суседне пикселе
– феномен познат као ефекат светлијег и дебљег пиксела – и развили алгоритме који дигитално коригују слике, у потпуности враћајући првобитне перформансе AMI-ја.
„Уместо да шаљу астронауте да завијају нове делове, они су све решили кодом,“ рекао је професор Татил. „То је брилиантан пример како аустралијска иновација може имати глобалан утицај у свемирској науци.“