(FOTO) VOJVOĐANSKO SELO STARO SKORO DVA I PO MILENIJUMA KRIJE TAJNE KELTSKIH NEKROPOLA Sa otvaranjem nove fabrike, stigli i novi stanovnici KINEZI U EČKI

Smešteno nadomak Zrenjanina, kome administrativno pripada, ovo selo najviše krasi mir idealan za život onih koji su verni banatskoj ravnici.

Ečka je selo koje samo može da ispreda priču o sebi. I vazda je odvajkada tako bilo. Ali kada vam meštani govore o njoj, e onda imate privilegiju da čujete emociju isprepletanu s autentičnim naglaskom i tako zaista otputujete u njenu prošlost i doživite sadašnjost kao da ste istinski saputnih tog priključenija.

– Kao naseobina čoveka, Ečka je stara 2.300 godina – uvodi nas u priču hroničar sela Ervin Gazdag, glavni incijator i jedan od autora monografije „Ečka – mala istorija Banata” (2012). – U neposrednoj blizini sela pronađene su brojne keltske i sarmatske nekropole, što je raspon od trećeg veka pre nove ere do trećeg veka nove ere. Međutim, prva pisana dokumenta o selu imamo iz 1439. godine, budući da je ovde despot Đurađ Branković dobio posed od ugarskog kralja, a na kom je bilo 20 kuća u kojima su živeli Raci i Ugri, dok je naselje imalo carinarnicu na vodi.

Ečka je imala pivaru i pivnicu, gde su iz Bečkereka dolazili gondolama. Dunđerski je hteo da je kupi, ali meštani nisu dali, pa je kupio bečkerečku, a našu uzeo u zakup i planski je uništio da ne bi bila konkurentna (Ervin Gazdag)

Od svog nastanka pa do danas, Ečka je uvek nosila manje-više isto ime, ali je postojala i opstajala u 14 različitih država. Kolonizovana je nekoliko puta, postajući okrilje brojnih nacija, konfesija, kao i vladara. A prošla je kroz sve moguće ratove skoro netaknuta, što je doprinelo očuvanju njenog identiteta.

– Prekretnica za ovo selo, kao i za ceo Banat, bio je 18. vek kada je močvarno tlo pretvoreno u plodnu zemlju, a naročito je značajna 1781. godina kada je Josip II, sin Marije Terezije, na licitaciji prodao selo jermenskom trgovcu stoke Lukaču Lazaru, koji je po povoljnim uslovima kupio tri sela: Ečku, Klek i Jankov Most, držeći se Begeja kao granice. On tada odlučuje da u Ečki sagradi porodičnu kuću, ali na obali Begeja. Tek 1820. godine njegov drugi sin Agošton Lazar zida ovaj kaštel koji i danas postoji – pripoveda nam Gazdag, dok sedimo upravo u Kaštelu Ečka.

Mlada lepotica Eče ljubav Atile Hunskog

Ko god je od naroda živeo na području Ečke pokušao je da svojata ime mesta i preuzme zasluge za njegov nastanak. Međutim, prema rečima Ervina Gazdaga, niko to nije uspeo, jer Ečani najviše vole legendu koja potiče iz 4. veka.

– Na ovim prostorima je vladao hunski vladar Atila Bič Božji, a na području Ečke je imao vojni logor. Jednog jutra, dok je šetao, na bunaru je sreo lepu devojku koja se zvala Eče, koju je potom oženio ali je ona ubrzo umrla i po njoj je nazvao mesto. Ima još jedna varijacija, da je Atila imao ćerku koja se zvala Eče i mlada je preminula, ali nama se više sviđa romantična verzija – priča Gazdag.

Uporedo sa zidanjem pomenutog zdanja, prekoputa se gradi i kula, iliti osmatračnica, iliti vodotoranj, koji je predstavljao poslednje slovo tehnologije tog vremena. Osim za pojenje stoke i zalivanje plantaža cveća, voća i povrća, kinetička snaga vode korišćena je za pravljenje jednosmerne struje kojom je već sredinom 19. veka bio osvetljen ceo kaštel, sve njegove prostorije, kao i nusprostorije za poslugu. Ečka je, zamislite, dobila struju tek sto godina kasnije, odnosno 1942.

– Ečka je imala pivaru i pivnicu, gde su iz Bečkereka dolazili gondolama. Dunđerski je hteo da je kupi, ali meštani nisu dali, pa je kupio bečkerečku, a našu uzeo u zakup i planski je uništio da ne bi bila konkurentna – napominje naš sagovornik.

Na sve ovo moramo dodati i da se u ovom banatskom selu nalazi srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole iz 1711. godine koja slovi za najstariju u Vojvodini. Zidana je u stilu brvnare, sa dvovodnim krovom od šindre, dok su zidovi od čerpića i oblepljeni blatom.

Osim ovog hrama, u Ečki postoje još dva: katolička crkva Svetog Jovana Krstitelja iz 1864. ali zidana na temeljima prethodne iz 1794, kao i rumunska pravoslavna crkva Tri kralja građena od 1844. do 1855. godine. Od 1870. do 1941. u selu je postojala i sinagoga.

Kad smo kod zdanja koja i danas krase velelepnu Ečku, ušuškanu u bogatim zelenim površinama, odnosno kad smo se već dotakli i savremenog doba, red je da vas upoznamo i sa selom koje danas živi i funkcioniše. Stoga predajemo reč predsedniku Saveta Mesne zajednice Mirku Škaljaku, koji ističe da je mesto bogato i raznim udruženjima koja okupljaju meštane, poput kluba žena, šahista, penzionera, fudbalera, bajkera, folkloraša, vatrogasaca, ali i ljubitelja vazduhoplova na obližnjem aerodromu...

– Kao i u svim mestima i kod nas su se ljudi malo otuđili, ali to ne znači da se međusobno ne organizuju, ne druže i ne prave brojne manifestacije – ističe Škaljak. – Pred nama je 5. Ulična trka Ečka koja okuplja trkače iz celog sveta u nekoliko disciplina, a održaće se 25. oktobra. Skoro smo imali Festival muzike vojvođanskih Rumuna, kao i Umetničku koloniju akvarelista, dok smo za seosku slavu na Vidovdan imali i manifestaciju „Kotlić”.

Ono što nam je takođe od velikog značaja, a što ćemo uskoro ostvariti, jeste celodnevni boravak u vrtiću, čime ćemo sprečiti odlazak dece u Zrenjanin, koja se potom ni ne vraćaju u našu školu (Mirko Škaljak)

Međutim, da bi neko selo bilo atraktivno za život, neophodna je adekvatna infrastruktura na kojoj se poslednjih godina intenzivnije radi.

– Pre dve godine smo asfaltirali jednu od najdužih ulica u selu, kao i nekoliko kraćih. Trenutno nam najviše nedostaje kanalizacija mimo glavne Ulice maršala Tita, gde je mreža već sprovedena i funkcioniše onima koji su se priključili na nju. Ono što nam je takođe od velikog značaja, a što ćemo uskoro ostvariti, jeste celodnevni boravak u vrtiću, čime ćemo sprečiti odlazak dece u Zrenjanin, koja se potom ni ne vraćaju u našu školu – kaže predsednik Saveta.

Po dolasku Linglonga, koji se vidi maltene iz svih delova sela, a naročito sa mosta preko Begeja, Ečka je dobila i nove stanovnike – Kineze, dok su meštani dobili novu priliku za zaposlenjem. 

Masovno zapošljavanje u pomenutoj kompaniji uslovilo je laganu realizaciju ideje da se na ulazu u selo, iz pravca Zrenjanina, sazida stambeni kopleks od 300-tinak stanova. A oni koji ne mogu da dočekaju kraj tog projekta, mogu da kupe kuću u samom selu, ali odmah treba da znaju da će ih stan, naročito u izgradnji, sigurno izaći jeftinije!