(ФОТО) ВОЈВОЂАНСКО СЕЛО СТАРО СКОРО ДВА И ПО МИЛЕНИЈУМА КРИЈЕ ТАЈНЕ КЕЛТСКИХ НЕКРОПОЛА Са отварањем нове фабрике, стигли и нови становници КИНЕЗИ У ЕЧКОЈ

Смештено надомак Зрењанина, коме административно припада, ово село највише краси мир идеалан за живот оних који су верни банатској равници.

Ечка је село које само може да испреда причу о себи. И вазда је одвајкада тако било. Али када вам мештани говоре о њој, е онда имате привилегију да чујете емоцију испреплетану с аутентичним нагласком и тако заиста отпутујете у њену прошлост и доживите садашњост као да сте истински сапутних тог прикљученија.

– Као насеобина човека, Ечка је стара 2.300 година – уводи нас у причу хроничар села Ервин Газдаг, главни инцијатор и један од аутора монографије „Ечка – мала историја Баната” (2012). – У непосредној близини села пронађене су бројне келтске и сарматске некрополе, што је распон од трећег века пре нове ере до трећег века нове ере. Међутим, прва писана документа о селу имамо из 1439. године, будући да је овде деспот Ђурађ Бранковић добио посед од угарског краља, а на ком је било 20 кућа у којима су живели Раци и Угри, док је насеље имало царинарницу на води.

Ечка је имала пивару и пивницу, где су из Бечкерека долазили гондолама. Дунђерски је хтео да је купи, али мештани нису дали, па је купио бечкеречку, а нашу узео у закуп и плански је уништио да не би била конкурентна (Ервин Газдаг)

Од свог настанка па до данас, Ечка је увек носила мање-више исто име, али је постојала и опстајала у 14 различитих држава. Колонизована је неколико пута, постајући окриље бројних нација, конфесија, као и владара. А прошла је кроз све могуће ратове скоро нетакнута, што је допринело очувању њеног идентитета.

– Прекретница за ово село, као и за цео Банат, био је 18. век када је мочварно тло претворено у плодну земљу, а нарочито је значајна 1781. година када је Јосип II, син Марије Терезије, на лицитацији продао село јерменском трговцу стоке Лукачу Лазару, који је по повољним условима купио три села: Ечку, Клек и Јанков Мост, држећи се Бегеја као границе. Он тада одлучује да у Ечки сагради породичну кућу, али на обали Бегеја. Тек 1820. године његов други син Агоштон Лазар зида овај каштел који и данас постоји – приповеда нам Газдаг, док седимо управо у Каштелу Ечка.

Млада лепотица Ече љубав Атиле Хунског

Ко год је од народа живео на подручју Ечке покушао је да својата име места и преузме заслуге за његов настанак. Међутим, према речима Ервина Газдага, нико то није успео, јер Ечани највише воле легенду која потиче из 4. века.

– На овим просторима је владао хунски владар Атила Бич Божји, а на подручју Ечке је имао војни логор. Једног јутра, док је шетао, на бунару је срео лепу девојку која се звала Ече, коју је потом оженио али је она убрзо умрла и по њој је назвао место. Има још једна варијација, да је Атила имао ћерку која се звала Ече и млада је преминула, али нама се више свиђа романтична верзија – прича Газдаг.

Упоредо са зидањем поменутог здања, прекопута се гради и кула, илити осматрачница, илити водоторањ, који је представљао последње слово технологије тог времена. Осим за појење стоке и заливање плантажа цвећа, воћа и поврћа, кинетичка снага воде коришћена је за прављење једносмерне струје којом је већ средином 19. века био осветљен цео каштел, све његове просторије, као и нуспросторије за послугу. Ечка је, замислите, добила струју тек сто година касније, односно 1942.

– Ечка је имала пивару и пивницу, где су из Бечкерека долазили гондолама. Дунђерски је хтео да је купи, али мештани нису дали, па је купио бечкеречку, а нашу узео у закуп и плански је уништио да не би била конкурентна – напомиње наш саговорник.

На све ово морамо додати и да се у овом банатском селу налази српска православна црква Светог Николе из 1711. године која слови за најстарију у Војводини. Зидана је у стилу брвнаре, са двоводним кровом од шиндре, док су зидови од черпића и облепљени блатом.

Осим овог храма, у Ечки постоје још два: католичка црква Светог Јована Крститеља из 1864. али зидана на темељима претходне из 1794, као и румунска православна црква Три краља грађена од 1844. до 1855. године. Од 1870. до 1941. у селу је постојала и синагога.

Кад смо код здања која и данас красе велелепну Ечку, ушушкану у богатим зеленим површинама, односно кад смо се већ дотакли и савременог доба, ред је да вас упознамо и са селом које данас живи и функционише. Стога предајемо реч председнику Савета Месне заједнице Мирку Шкаљаку, који истиче да је место богато и разним удружењима која окупљају мештане, попут клуба жена, шахиста, пензионера, фудбалера, бајкера, фолклораша, ватрогасаца, али и љубитеља ваздухоплова на оближњем аеродрому...

– Као и у свим местима и код нас су се људи мало отуђили, али то не значи да се међусобно не организују, не друже и не праве бројне манифестације – истиче Шкаљак. – Пред нама је 5. Улична трка Ечка која окупља тркаче из целог света у неколико дисциплина, а одржаће се 25. октобра. Скоро смо имали Фестивал музике војвођанских Румуна, као и Уметничку колонију акварелиста, док смо за сеоску славу на Видовдан имали и манифестацију „Котлић”.

Оно што нам је такође од великог значаја, а што ћемо ускоро остварити, јесте целодневни боравак у вртићу, чиме ћемо спречити одлазак деце у Зрењанин, која се потом ни не враћају у нашу школу (Мирко Шкаљак)

Међутим, да би неко село било атрактивно за живот, неопходна је адекватна инфраструктура на којој се последњих година интензивније ради.

– Пре две године смо асфалтирали једну од најдужих улица у селу, као и неколико краћих. Тренутно нам највише недостаје канализација мимо главне Улице маршала Тита, где је мрежа већ спроведена и функционише онима који су се прикључили на њу. Оно што нам је такође од великог значаја, а што ћемо ускоро остварити, јесте целодневни боравак у вртићу, чиме ћемо спречити одлазак деце у Зрењанин, која се потом ни не враћају у нашу школу – каже председник Савета.

По доласку Линглонга, који се види малтене из свих делова села, а нарочито са моста преко Бегеја, Ечка је добила и нове становнике – Кинезе, док су мештани добили нову прилику за запослењем. 

Масовно запошљавање у поменутој компанији условило је лагану реализацију идеје да се на улазу у село, из правца Зрењанина, сазида стамбени коплекс од 300-тинак станова. А они који не могу да дочекају крај тог пројекта, могу да купе кућу у самом селу, али одмах треба да знају да ће их стан, нарочито у изградњи, сигурно изаћи јефтиније!