CENE OTIŠLE U NEBESA, ALI POTRAŽNJA I DALJE RASTE Najskuplji kvadrat stana u Novom Sadu čak 5.600 evra, a evo šta je najpovoljnije
Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine vredelo je 3,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 11,9 odsto u odnosu na prvo polugodište 2024. godine, saopštio je Republički geodetski zavod.
Broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 60.964, što je neznatno povećanje od 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,78 odsto.
Najveći broj kupoprodajnih ugovora je na području Osnovnog suda u Novom Sadu
Prosečna cena stana u starogradnji u Novom Sadu u prvom polugodištu ove godine je 2.150, a novogradnje 2.147, dok maksimalna cena nije prelazila 5.560 evra u novogradnji, a u starogradnji 5.600, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. Vrednost tržišta nepokretnosti u Novom Sadu je 462,8 miliona evra.
Prosečna cena stana u starogradnji za područje Republike Srbije u prvom polugodištu 2025. godine iznosila je 1.856, a u novogradnji 1.776 evra.
U Beogradu su najskuplji stanovi, pa je kvadrat starogradnje dostigao 7.212 evra, a novogradnje 9.805 evra.
2,3 milijarde evra vredni stanovi prodati u Srbiji
Najveći broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu 2025. godine koje su dostavili javni beležnici je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije Grada Novog Sada i opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin i Titel) - 5.433, dok je najveći obim novčanih sredstava na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština: Vračar, Zvezdara, Palilula, Savki venac i Stari grad) u iznosu od 724,5 miliona evra.
Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 2,3 milijarde evra i udelom od 60 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 302,9 miliona evra (8 odsto), za građevinsko zemljište 274,2 miliona evra (7 odsto), za poslovne prostore 162,9 miliona evra (4 odsto), a za poljoprivredno zemljište 105,5 miliona evra (3 odsto). Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53 odsto. Pored toga, Grad Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (44 odsto) i građevinskog zemljišta (52 odsto). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 70 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (59 odsto).
Kuća u Beogradu prodata za 3.800.000 evra
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi, na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) za 9.805 evra , i to je stan u novogradnji. Stan za koji je izdvojeno najviše novca je stan u novogradnji u iznosu od 1.833.506 evra, površine je 537 m2 i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi. Na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) prodata je najskuplja kuća, sa parcelom površine 1.722 kvadrata, za 3.800.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji gradske opštine Zvezdara (Grad Beograd) za 5.648 evra, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 2.369.400 evra, površine 1.795 m2 , ostvarena je na teritoriji Grada Kragujevca. Najskuplje garažno mesto po ceni od 66.000 evra prometovano je na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd). Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) prometovan je na teritoriji opštine Irig (KO Irig) po ceni od 34 EUR/m2 za parcelu površine 5.873 m2 . Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. iznosi 1.246.451 evro, ostvarena je na teritoriji opštine Kula za parcelu površine 86 ha 45a i 09 m2.
U prvoj polovini 2025. godine, stanovi i poslovni prostori beleže rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta. Vrednost prometovanih stanova porasla je za 23,4 odsto, uz povećanje broja ugovora za 8,2 odsto, dok su kod poslovnih prostora zabeleženi rast broja ugovora od 6,1 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 6,3 odsto. Garažni prostori su, i pored smanjenja u broju ugovora od 15,1 odsto, imali povećanje vrednosti prometa od 14,7 odsto. Segment kuća je takođe zabeležio smanjenje broja ugovora (-4,9 odsto) uz porast vrednosti tržišta od 8,9 odsto. Za poljoprivredno zemljište zabeleženo je smanjenje broja ugovora za 10,8 odsto i smanjenje vrednosti prometa od 10,5 odsto.
