ЦЕНЕ ОТИШЛЕ У НЕБЕСА, АЛИ ПОТРАЖЊА И ДАЉЕ РАСТЕ Најскупљи квадрат стана у Новом Саду чак 5.600 евра, а ево шта је најповољније
Тржиште непокретности у Републици Србији у првом полугодишту 2025. године вредело је 3,8 милијарди евра, што представља раст од 11,9 одсто у односу на прво полугодиште 2024. године, саопштио је Републички геодетски завод.
Број купопродајних уговора износио је 60.964, што је незнатно повећање од 0,5 одсто у односу на исти период прошле године. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова са годишњом стопом раста од 5,78 одсто.
Највећи број купопродајних уговора је на подручју Основног суда у Новом Саду
Просечна цена стана у староградњи у Новом Саду у првом полугодишту ове године је 2.150, а новоградње 2.147, док максимална цена није прелазила 5.560 евра у новоградњи, а у староградњи 5.600, подаци су Републичког геодетског завода. Вредност тржишта непокретности у Новом Саду је 462,8 милиона евра.
Просечна цена стана у староградњи за подручје Републике Србије у првом полугодишту 2025. године износила је 1.856, а у новоградњи 1.776 евра.
У Београду су најскупљи станови, па је квадрат староградње достигао 7.212 евра, а новоградње 9.805 евра.
2,3 милијарде евра вредни станови продати у Србији
Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2025. године које су доставили јавни бележници је на подручју Основног суда у Новом Саду (територије Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) - 5.433, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду (територије градских општина: Врачар, Звездара, Палилула, Савки венац и Стари град) у износу од 724,5 милиона евра.
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 2,3 милијарде евра и уделом од 60 одсто укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 302,9 милиона евра (8 одсто), за грађевинско земљиште 274,2 милиона евра (7 одсто), за пословне просторе 162,9 милиона евра (4 одсто), а за пољопривредно земљиште 105,5 милиона евра (3 одсто). Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 53 одсто. Поред тога, Град Београд има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора (68 одсто), пословних простора (44 одсто) и грађевинског земљишта (52 одсто). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 70 одсто, као и у промету кућа (40 одсто) и викендица (59 одсто).
Кућа у Београду продата за 3.800.000 евра
Најскупљи квадрат стана у Србији у првом полугодишту 2025. године прометован је на локацији Београд на води, на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 9.805 евра , и то је стан у новоградњи. Стан за који је издвојено највише новца је стан у новоградњи у износу од 1.833.506 евра, површине је 537 m2 и налази се на локацији Београд на води. На територији градске општине Савски венац (Град Београд) продата је најскупља кућа, са парцелом површине 1.722 квадрата, за 3.800.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији градске општине Звездара (Град Београд) за 5.648 евра, а највиша уговорена цена пословног простора од 2.369.400 евра, површине 1.795 m2 , остварена је на територији Града Крагујевца. Најскупље гаражно место по цени од 66.000 евра прометовано је на територији градске општине Савски венац (Град Београд). Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта (култура њива) прометован је на територији општине Ириг (КО Ириг) по цени од 34 EUR/m2 за парцелу површине 5.873 m2 . Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у Републици Србији у првом полугодишту 2025. износи 1.246.451 евро, остварена је на територији општине Кула за парцелу површине 86 ha 45а и 09 m2.
У првој половини 2025. године, станови и пословни простори бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта. Вредност прометованих станова порасла је за 23,4 одсто, уз повећање броја уговора за 8,2 одсто, док су код пословних простора забележени раст броја уговора од 6,1 одсто и повећање вредности тржишта за 6,3 одсто. Гаражни простори су, и поред смањења у броју уговора од 15,1 одсто, имали повећање вредности промета од 14,7 одсто. Сегмент кућа је такође забележио смањење броја уговора (-4,9 одсто) уз пораст вредности тржишта од 8,9 одсто. За пољопривредно земљиште забележено је смањење броја уговора за 10,8 одсто и смањење вредности промета од 10,5 одсто.
