По свему судећи, ти наводи нису тачни, односно нису поскупеле све услуге, нити у свим банкама. По речима генералног секретара Удружења банака Србије Владимира Васића тачно је да је поскупео одређен број услуга и то у мањем броју банака, од укупно 26 колико их ради у Србији. Он указује да свака банка има своју тарифу коју примењује и да је зато њихова понуда разнолика и тржишно формирана.
- Поскупео је један број услуга које су везане за мануелни рад и које захтевају веће ангажовање људи - каже Васић. - Истовремено, за већи део услуга цена се није мењала, а за неке су и повољније него до сада. Реч је о тренду који траје већ дуже време, односно банке дигитализују своје услуге и све више њих нуди све више услуга које грађанима и предузећима омогућавају да банкарске послове обаве без одласка у банку, односно путем онлајн апликација. То је за све клијенте далеко брже, повољније, па и безбедније, посебно ако се има у виду епидемиолошка ситуација изазвана пандемијом ковид -19.
- Дозвољени минус користи око 940.000 грађана, укупна одобрена сума по дозвољеном прекорачењу креће се око 45 милијарди динара, а искоришћено је око половине те суме. Грађани треба да знају да је дозвољени минус најскупљи начин да попуне свој буџет, односно покрију одређене трошкове. Треба га користити само када је нужно и, ако је то могуће, што брже изаћи из тог дуга. Друге банкарске понуде, које су осмишљене баш за кредитирање клијената, далеко су повољније за грађане и са нижим каматним стопама. Мислим на кредитне картице и готовинске кредите.
Већ приликом отварања рачуна клијенти морају да плате одређену суму, а мало је оних који се, пре него што се одлуче за неку банку, добро упознају с понудом. Васић указује да још увек има банака у којима се може бесплатно отворити рачун, односно не плаћају се трошкови одржавања рачуна, а да је за виши ниво услуге и неке додатне бенефите у појединим банкама потребно платити неколико стотина динара.
- Клијенти би требало да се упознају са свим детаљима уговора који праве са банком, а посебну пажњу треба да обрате на оно што је за њих битно јер то за свакога није исто. Некоме је најбитније да је трошак одржавања рачуна најмањи, неком другом најбитније је да су повољни услови задужења, или да с банком раде најкомфорније и с најмањим утрошком времена. Банке у Србији имају различите понуде и свако има прилику да одабере ону која му највише одговара - истиче Васић.
Како би надоместили новац који им недостаје грађани често троше новац који немају, односно више него што имају на рачуну и одлазе у дозвољени минус. На тај начин, заправо, бирају најскупљи начин да закрпе рупе у кућном буџету, али је извесно да је много клиејната чији су рачуни у минусу.
- Стамбени кредити у Србији повољнији су него икад - каже Владимир Васић. - Када је после 2000. године обновљена понуда стамбених кредита, камата се кретала око седам одсто, па и више од тога, било да је била фиксна или везана за еурибор, који је тада био висок. Данас је просечна камата за стамбене кредите у Србији око 2,85 посто, што значи да их многи наши суграђани могу добити и доста јефтиније. И процедуре су данас једноставније, кредитни биро врло прецизно функционише, понуда банака је врло широка тако да гледано из угла финансирања никада није било лакше да се дође до некретнине. Предвиђање како ће се камате кретати веома је незахвално. Ипак, ако посматрамо еурибор, који је на историјском минимуму, већ дуже време има негативну вредност, тешко је замислити да камате могу да буду ниже него што су данас.
Д. Млађеновић
