Кредит се узима само када се мора или када је повољна прилика, а прилика је изгледа баш повољна за узимање стамбених кредита јер су пале и цене квадрата и камате у банакама. За подстанаре, који имају сигуран посао, сада је права прилика да дођу до свог крова над главом. Када то могу грађани то и користе. Шта кажу друге бројке?
Ове године банке су одобриле 2.054 стамбена зајма, а Национална корпорација за осигурање ових кредита осигурала их је 300 више него лане иако још није прошла ни половина године, а главни разлог је пад камата и цене квадратног метра стана. У време експанизије стамбених кредита у Србији, од 2006. до 2008. године, у већим градовима у Војводини тешко да је могао да се купи стан без хиљаду евра по квадратном метру. Истовремено камате су биле од 4 до 6 одсто. Данас је цена квадратног метра испод 1.000 евра правило, а камате су око три одсто, у просеку, па зато они који имају могућност да подигну стамбени кредит то и чине.
Грађани који су се задужили у време велике експанзије ових зајмова питају се где су били ти услови када су они куповали стан. Остаје им да се прерачунају и виде да ли могу себ да олакшају отплату и плус да уштеде.
У време експанзије стамбених кредита месечно их је одобравано између 2.000 и 3.000. Данас у Србији укупно има 100.000 одобрених зајмова, а о рефинансирању би могло да размишља 73.000 дужника. Укупно 20.000 кредита је индексирано у швајцарским францима, а они који су се задужили у швајцарцима најрадије би се пребацили у евро, пошто данас, због раста франка, више дугују него када су кредит узимали. Зато они чекају решење и надају се да ће франак, као што је изненада почео да расте тако почети и да пада. Међу онима који су подигли стамбени кредит је 17.000 задужених који су узели зајам уз субвенцију државе Њима је држава дотирала зајам 20 одсто уз камату од 0,1 одсто. Они имају у овом аранжману тачно предвиђене услове које морају да испуне па пребацивања у повољнији каматни аранжман нема.
Ипак, они који су се задужили 2008. године у свом аранжману имају шансе да смање своја дуговања. Наиме, рачуница каже да дужници који су 2008. године узели кредит од 50.000 евра, а на 360 месеци уз камату од 6,90 одсто имају месечну рату рату од 329,60 евра. До краја отплате, односно до 2038. године треба да банци плати на име камате 42.270 динара те ће цео износ који ће исплатити бити 92.270 евра. Када се данас погледа стање истог кредита остатак дуга је 44.591 евра.Уколико се рефинансира на рок од 264 месеца или 22 године по стопи од 3,11 одсто каматни трошак биће 17.030 евра. То значи да ће се банци вратити 61.621 евро, односно разлика износи 30.549. Приликом овог рефинансирања додатни трошак биће неколико стотина евра, али с обзиром да је уштеда далеко већа вреди се помучити.
Д. Вујошевић
Раст 0,6 одсто
Подаци Удружења банака и Кредитног бироа говоре да су од почетка ове године до сада стамбени кредити повећани 0,6 одсто, а укупна сума задужења се зауставила на 376,80 милијарди динара. Чињеница да су се ови зајмови повећали за мање од једног процента није баш оптимистично, али су стопе раста код других кредита још мање.
