аустријски „Герлингер холдинг” за 800.000 евра. Држава је „Герлингеру” помогла с 5,8 милиона евра да врати стари сјај некадашњој чувеној сремскомитровачкој месној индустрији, и то не само за запошљавање 300 радника у првој фази рада него и за велики број пољопривредника с којима ће та фабрика потписати уговоре о откупу меса.
Представници „Герлингера” у протекле две године обавили су разговоре с око 1.200 сточара из Срема и Мачве којима је понуђена сарадња, сигурно тржиште и стабилна цена.
Један од најуспешнијих одгајивача свиња у Срему Слободан Милојевић из Кузмина истиче за „Дневник” да толике количине товљеника које ће бити потребне „Митросу” Срем и Мачва немају, додајући да сточари очекују помоћ државе или „Митроса” у обнови и проширењу производње и изградњи центара за одгој прасади и крмача, да би се напунили сада већ празни сремски обори.
– Био сам два пута на разговору у „Митросу”: први пут док се фабрика још градила и други пут по завршетку склапања машина, али ништа конкретно нисмо договорили – објашњава Милојевић. – Све то мени као произвођачу изгледа лепо, одговарају ми њихови услови јер траже класну свињу, али количину коју они траже ми једноставно немамо. Јер, не сме се заборавити да су подстицаји које добијају у Србији сточари за производњу свиња толико мали да су већ многи одустали од гајења па свиња неће бити.
Наш саговорник истиче да је од 1. децембра прошле године до маја ове предао 200 „метери” живе ваге свиња, али да је, и поред чињенице да су његови прасићи и храна, од продаје нема зараде и стално је на губитку, што га спречава да проширује капацитете иако би то реално могао учинити.
– Продао сам прву категорију свиња по 140 динара килограм. Имам заокружен тов: своје крмаче, прасице, своју храну и мене у тој причи нема зашто што цена уопште не може да покрије трошкове производње, од прасади до завршног това. Из разговора у „Митросу” схватио сам да они раде на другачији начин, односно неће откупљивати по килажи већ по меснатој јединици, што мени одговара. Хладна или топла полутка, требало би да буде од 54 до 56 процената меснатости и онда би за њу цена била 160 динара килограм. То је добро и ту нема проблема, ако буде усклађена цена кукуруза и прасади да бисмо имали макар позитивну нулу. Нећемо ми ту имати зараду јер се од живог свињчета одбија нешто око 20-25 килограма живе мере да би се добила тражена полутка како хоће „Митрос” да откупљује – каже Милојевић.
Љ. Малешевић
Обори празни
Иако се Милојевић један од најбољих произвођача свиња у Срему, он у својим оборима тренутно у тову има тек нешто више од 200 грла.
– Увоз свињског меса уништио је наше свињарство па ако хоћемо да се поново производе веће количине, као и да у тов укључимо и младе људе, треба ново финансирање у товилиште, прасилиште, репроматеријал... Радим 35 година у свињарству, знам шта треба „Митросу”, али док је наш рад у минусу или на нули, ми пара за ново улагање немамо. Таква је ситуација не само у Срему већ у целој држави. Велики је увоз из иностранства, али нико неће да каже да ти људи у другим државама имају подстицаје да се баве свињарством, а ми их немамо – каже Милојевић.
