Суботички „Пионир”: Стари бренд и нова улагања рецепт су за спас

Истина таквих компанија бар код нас није било пуно, али има успешних изузетака који потврђују правило. Један од тих примера је фабрика кондиторских производа „Пионир“ из Суботице. Данас не само да снабдевају домаће тржиште већ и извозе и запошљавају 700 радника. Послују у саставу „Алко групе“ чији је председник и власник Мирољуб Алексић . О томе какав је рецепт за нови почетак старих фирми он каже да је битно направити добру реорганизацију, уложити новац и учинити све да се предузеће врати на тржиште где је пре било успешно. Све то могу да ураде само стручни људи који вредно раде.

– „Пионир“ сам купио у новембру 1998. Било је то време када је приватизација код нас тек почињала. Предузеће је продато за ондашњих 47 милиона марака.

О томе како је у компанији где је пре приватизације пословна активност била јако скромна почео оживљавање производње Алексић објашњава да је прво почео са улагањима.У погоне, машине и објекте у Суботици уложено је 50 милиона евра. Он је данас задовољан профитом који остварује ова компанија са традицијом дугом 98 година. Истина, зарада би, каже, могла да буде и већа али код нас су захватања државе велика, сировине прескупе, динар већ годинама прецењен. Зато“Пионир“ доноси мањи приход него када би радио у другим земљама.

– „Пионир“ је регионални лидер у кондиторској индустрији, производњи чоколада, бомбона, бар штанглица и медењака. Снага компаније огледа се пре свега у вредности њених брендова и лојалности потрошача. Тржишта су данас глобализована, а у таквим условима бренд постаје симбол са којим многи желе да се идентификују. Крајњи циљ сваког призвођача треба да буде формирање бренда јер ће само тако успети да стекне и задржи потрошаче и њихову лојалност. Ми смо у томе успели, а на листи дванаест највећих брендова из Србије су три „Пионирова“ и то „Негро“ бомбоне, „Галеб“чоколада и“ Медено срце“ – објашњава саговорник „Дневника”.

Алексић каже да никада није добио ни динар субвенција или било које друге помоћи од државе. То, додаје, и није најпотребније, али друга врста помоћи би добродошла.

– Стално се сусрећемо са нелојалном конкуренцијом са црног тржишта. Они нуде шверцовану робу. Сусрећемо се и са копирањем брендова, а судови нису у стању да произвођаче брзо и ефикасно заштите. Ту су затим високе царине и други намети на робу која је неопходна кондиторима па прелевмани за заштиту које ниједна земља у ЕУ, а ни у окружењу нема. Једино уз добру организацију и рационално пословање можете да опстанете на нашем тржишту као домаћи произвођач. Овде вам на сваких 15 година држава кроз разне намете узме још једну фабрику, а при томе вас ни на који начин не штити.

Зато он у будућности очекује да држава створи исте услове пословања порезе и царине какве имају земље Европске уније и оне у нашем окружењу. Затим да ради на спречавању производње на црно, фалсификовања робе, сивог тржишта. Требало би разбити монопол на сировине

– Сада смо у овој бранши у ситуацији да је увоз слободан и без царина, а ми таквим производима овде код куће треба да конкуришемо оптерећени високим дажбинама и прелевманима на млеко и шећер, те царинама на друге производе. Тешко се може разумети такав однос према домаћој па још и извозно оријенитсаној бранши. Ми продајемо наше производе ван граница Србије. Наше тржиште је мало и слабе су платежне способности, а кондиторска индустрија је јака и извозно оријентисана.

О томе да ли на списку 188 предузећа виђених за стечај има компанија које би га занимале - Алексић каже да нема, јер су то, појашњава, фирме које нико и није хтео да купи. А савет бизнисменима који су можда заинтересовани за неко од њих је: ако имате средства и процените да компанија има јак бренд, одлучите храбро и брзо.

Што се тиче надлежних који се труде да направе повољан амбијент за пословање њима саветујем да је време да цео систем код нас ресетују и направе јефтинију државу. Да би неко улагао и имао интерес за то и да би се покренуо предузетнички дух потребан је добар амбијент. Појединачне бенефиције и спорадична улагања не могу да покрену ову привреду - сматра Алексић.

А када то каже неко као он треба веровати. Јер, поред „Пионира“ он је власник кондиторских фабрика „Хисар“ и „Параћинка“ у које је уложио као и у „Пионир“ и омогућио им да наставе производњу. Сви они данас извозе 70 одсто производње. Укупна годишња производња је 32.000 тона годишње.

Душанка Вујошевић