Њени видео-снимци постали су моментални хит, а сатира је нешто што се често прожима кроз садржај који она објављује. Иако се често сусређе са негативним коментарима, Фрау Јована одувек је знала да ће друштвене мреже једног дана бити њен посао, те се на негативну страну тог света унапред припремила.
- Сатира је изузетно моћан и ефикасан начин критике једног друштва из више разлога. Сатира има способност да истакне апсурдност и нелогичност одређених ситуација или појава у друштву на начин који је истовремено духовит и провоцирајући. Кроз хумористички приступ, сатиричари могу привући пажњу јавности на озбиљне проблеме, чинећи их приступачнијим и подношљивијим за анализу и дискусију. Овакав приступ може изазвати снажне емотивне реакције код публике и подстакнути их на размишљање о дубљим слојевима проблема који се обрађују. Такође, ова слобода омогућава сатиричарима да буду глас онима који немају моћ или платформу да јавно изразе своје незадовољство или скептичност према владајућим структурама - напомиње Фрау Јована у току нашег разговора.
Када сте и због чега одлучили да отворите налог на друштвеним мрежама и како сте реаговали када сте увидели да ваш Тикток налог постаје све популарнији?
- Љубав према сликању и камери постојала је од када знам за себе. Све је почело 2014. када сам после наставе у средњој школи одлазила сама у фото-студио да бих направила професионалне фотографије, одвајала бих новац од ужине само да бих имала да платим те две, три слике које су направљене професионалним фотоапаратом. Oдредила бих локацију, позвала бих фотографа, a он би ми урадио 200 или 300 слика, а најлепше бих окачила на своје друштвене мреже. Током средње школе гледала сам наше познате инфлуенсере и потајно желела да будем попут њих. Први Инстаграм профил ми је, игром случаја, угашен, а с њим је и 700 слика отишло у заборав. Након тога отварам нови Инстаграм где сам качила своје приватне фотографије. Две године касније отварам Тикток налог, излазим из зоне комфора, крећем у остварење својих снова и званично почињем да се бавим друштвеним мрежама. Спознаја да немам шта да изгубим и да једино могу да се вратим одакле сам кренула, допринело је томе да загазим у све ово. Када сам видела да мој Тикток налог постаје све популарнији била сам срећна али не претерано изненађена јер сам то некако у дубини душе очекивала и прижељкива.
Често објављујете видео-снимке о јелима које припремате мужу, попут чувене супе од чипса. Колико често добијате негативне поруке и коментаре од људи који не разумеју сатиру и колико то на вас утиче?
- Немам потребу да се свидим свима, јер се ни мени не свиђа свако. Морам признати да ме негативни коментари заиста уопште не дотичу, јер сам, пре него што сам почела да се бавим друштвеним мрежама, доста радила на себи, едуковала сам се по питању туђег мишљења, одакле оно долази, зашто људи пишу негативне коментаре и слично. Још сам тада чула реченицу: „Људи ће вас волети, људи ће вас мрзети и то неће имати никакве везе са вама”. Мишљења сам да никада у другоме не можемо да видимо оно што немамо у себи и да једна срећна, успешна, испуњена и задовољна особа нема времена да оставља негативне коментаре по друштвеним мрежама. Некада ми само буде криво када видим колико људи не раде на себи, на свом освештавању и колико не шире своје стање свести. На крају дана увек кажем: „Што ми желиш нек ти буде, што ти желим нек ми буде”.
Колико се разликује један дан Фрау Јоване у Србији од онога у Швајцарској?
- Разлика је приметна, посебно у контексту културе, језика и свакодневних активности. Док у Србији можда више уживам у традиционалној српској кухињи, у Швајцарској би вероватно више времена проводила уживајући у прелепим планинским пејзажима Алпа. С обзиром да у Швајцарској живим око пет година и да у Србију долазим отприлике два пута годишње, гледам да дане у Новом Саду проведем уживајући са својом породицом, јер њих сам некако највише жељна. Све друго имам у Швајцарској, чак могу да се пронађу и наши балкански ресторани па тако често одем на бурек, ћевапе, белу чорбу или на палачинке. Кад дођем у Србију максимално уживам и не морам ништа да радим, сви су ме жељни и баш ми повлађују, чак ми родитељи не дају тањир са стола да склоним, кажу „ми ћемо”. Дани у Швајцарској су ми више испуњени пословним обавезама док у Србији слободно пустим мозак на пашу.
Ко је заправо Фрау Јована када се камере угасе?
- Сада сам се сетила оне пословице која каже: „Не суди о књизи по корицама”. Тако је некако и у мом случају. Морам признати да се на основу мојих налога на друштвеним мрежама може свашта о мени закључити, међутим, истина је да је то само моја сцена где могу слободно да изразим своју креативност, а друштвене мреже свакако нису мој живот. У правом животу много радим на себи, посећујем семинаре, присуствујем вебинарима, сваки дан слушам едукативан садржај, читам књиге, ширим своје стање свести и свако јутро почињем захвалношћу. Приватно сам доста повучена, немам пуно пријатеља, људи у мом животу могу се набројати на прсте једне руке или како би у песми рекли: „Имам свој мали свет и око њега кинески зид”. Често из куће излазим ненашминкана, не волим изласке по клубовима, опијања и остајање до раних јутарњих часова, више сам за одлазак у биоскоп или на неку лепу вечеру. Велики сам хедониста, уживам у укусној храни, путовањима, музици и добрим књигама.
Често објављујете и садржај у вези са путовањима. Које сте то све дестинације посетили и шта вам је од тога остало у најлепшем сећању?
- Обожавам да путујем, путовања су ми лек за душу, уживам у томе да обилазим разне државе и откривам лепоте ове наше прелепе планете. Док сам на путовању сваког дана устајем између пет и шест сати ујутру, јер ипак се треба нашминкати, направити фризуру, бити први на доручку, направити минимално 300 слика по дану и не, не шалим се. Била сам два пута на Малдивима, неколико пута у Грчкој, Египту, Турској, Француској, Немачкој, Црној Гори, Аустрији и на другим дестинацијама. У најлепшем сећању остало ми је путовање на Малдиве 2023. године. Некада сам сањала о томе да боравим у тим луксузним кућицама на води усред Индијског океана, да ходам по белом пудерастом песку и посматрам заласке Сунца са једне од најлепших дестинација на свету. Онда дођете тамо и гледате остварењу свог сна право у очи. Сама спознаја да снови постају реалност ако довољно верујемо у њих ме је одушевила и оставила без текста.
Шта бисте поручили младим људима који би хтели да уплове у свет друштвених мрежа, те постану инфлуенсери?
Мислим да је за почетак кључно и најбитније ослободити се туђег мишљења, будите спремни на негативне коментаре, немојте да се плашите шта ће ко рећи и знајте да колико год добро будете радили свој посао никада вам неће сви тапшати, неко мора и да звижди. Ово није време наших бака, дека или наших родитеља, ово је наше време! Никада не одустајте од својих највећих жеља и снова, никада немојте да мислите да вам је нешто недостижно, неприступачно, верујте у своје визије, верујте у онај глас који дубоко у себи чујете. Рођени сте за успех и не дозволите никоме да вам сломи крила.
Ивана Јапунџа
