До оваквог закључка дошли смо на основу „бомбе“ која је „експлодирала“ на почетку свечаности поводом века организованог играња фудбала у граду крај Тисе. Тачније, конобару у ресторану „Стари град“, где је прослава одржана, испала је тацна пуна пивских флаша и једни су викнули „мушко“, а они привржени клубу да је то добар знак и да ће клуб задржати прволигашки статус. Додамо ли томе да је све пропратила свирка оркестра „Добра банда“, значи да ће се на добро и завршити сезона. Томе ваља придодати и поруку професора др Живка Стакића, једног од ретких доктора фудбала код нас, који је на ЦД-у са анализом минулог Светског фудбалског првенства у Русуји, дословце написао:
“Драги слављениче, ако је ова мега-фудбалска студија дарована господи Владимиру Путину, Силвију Берлусконију, Жоржу Веи и Светозару Мијаиловићу у Црвеној звезди, затим ФС Русије и НС Словеније, онда она уистину, баш на Ваш 100. рођендан, суђено и заслужено припада Вама, „гусарима“ са европске лепотице Тисе. У нади да ћете остварити зацртане циљеве“, с поштовањем проф. др Живко Стакић.
Скромна свечаност поводом великог и вредног јубилеја почела је минутом ћутања, чиме је одата дужна пошта армији фудбалера који су уткали свој таленат и рад у стогодишњем животу бечејског фудбала. Неки други спортови у граду су постигли и боље резултате, изнедрили репрезентативце, али фудбал је доживео стоту и то као најпопуларнији спорт у граду крај „панонске принцезе“. У вековном распону је имао порођајне муке на почетку, успоне и падове, али када је једном почела да скакуће лопта по травнатој ледини није се више заустављала.
Захвалнице и плакете заслужнима
Свечаност није прошла без даровања. Прво су функционери из ФСВ и ФС Суботица даривали клуб, а онда су додељена признања заслужима за развој бечејског фудбала. Посмртно су захвалнице добили др Иван Жикић, Лазар Лукач, Милан Машић, Сима Милованов и Јован Yакулин. Захвалнице су припале и једној дами, која већ 25 година брине у опреми играча и тренера у клубу - Драгици Катавић, затим бившим играчима и тренерима: Угрици Арсенову, Миливоју Гајиновићу, Вукашину Попову, Шандору Рабу, Љубомиру Радовићу, проф. др Живку Стакићу и Стевану Татићу, спортским радницима Луки Васићу и Момчилу Радмилцу и навијачу Гаври Стакићу.
У име награђених надахнутом беседом захвалио се проф. др Живко Стакић. Коначно, клупске плакете уручене су својевремено голгетеру, касније и тренеру Атили Касашу, играчу, тренеру и потоњем менаyеру клуба из елитног времена Милораду Таталовићу, актуелном председнику општине Драгану Тошићу и садашњем председнику клуба Драгану Кнежеву.
Почетак је везан за доношење прве фудбалске лопте из Беча, преко Будимпеште и Прага, давне 1911. године. Међутим, због неажурности и Првог светског рата, први клуб под именом ОШЦ основан је, према забележеним причама тадашњих савременика, одмах по завршетку Великог рата, крајем 1918. године и мецена му је био власник бечејске Пиваре Нандор Гербер. Пошто су у том клубу били углавом Мађари, почетком 1920. године основан је клуб Коло младих Срба, али су се крајем исте године два клуба фузионисала у САК (Старобечејски атлетски клуб). То је допринело да у истој средини заједно играју Срби и Мађари, службеници и радници, млади и стари... Временом је клуб мењао имена и степене такмичења, а због превелике жеље да се фудбалом баве, било је периода када су у Бечеју постојала два, три, па и четири клуба. Ипак, остаће забележено да су у Бечеју најуспешнији били Соко, који је израстао из САК-а, а касније преименован у Грађански и Славија.
Ни вихор Другог светског рата није зауставио фудбалску лопту. Тада су мађарске окупационе власти формирале клуб имена Бочка, који се такмичио прво у Трећој, а онда и у Другој лиги Мађарске. По ослобођењу, прво име клуба било је „Јован Црвени“, по предратном фудбалеру који је стрељан 20. јануара 1942. године. Убрзо су уследиле нове промене имена, опет су, због велике заинтересованости младих, постојала два клуба, али се није одмакло више од Треће зоне.
Успон бечејског фудбала настаје почетком девете деценије прошлог века. Тада је ФК Бечеј (1991. године) тријумфално завшио такмичење у Међурепубличкој лиги, постао члан Друге лиге, где је наставио с добрим играма и резултатима, што је омогућило да у сезони 1992/93. заигра у југо-елити. Шест сезона Бечејци су били прволигаши, а у две сезоне (1994/95. и 1995/96) били су четвртопласирани, што им је омогућило да играју и на међународној сцени, првог лета у Интетото купу, а другог у квалификацијама за Куп УЕФА. По испадању из Прве лиге, били су још шест сезона друголигаши, а потом настаје стрмоглави пад до најнижег степана такмичења. Пуних 14 година је трајало таворење, а онда се 2012. године, под именом ОФК Бечеј 1918, кренуло од нуле. У почетку стидљиво, али су временом постали хит.
„Сматрали смо да треба вратити имиy у складу с крилатицом „Бечеј град спорта“ и први изазов нам је био да фудбал покренемо с мртве тачке. Имали смо срећу да се незахвалног посла прихватио Дејан Станојев и, захваљујући његовом ентузијазму и неисцрпној енергији, за шест година прескочено је пет рангова такмичења. Ово је резултат вредан пажње. Када се 2015. године укључио у живот клуба реномирани привредник Драган Кнежев са својим тимом, све је извесније било да се бечејски фудбал на велика врата враћа у српски фудбал и да неће бити изненађење ако за годину или две буде члан елите“, овим речима је члан покрајинске Владе из Бечеја мр Вук Радојевић појаснио како је бечејски фудбал стоту годишњицу доживео као седми војвођански клуб по резултатима.
Свечаном скупу, којем су, поред актуелног играчког, стручног и руководећег кадра, присуствовали и бројни гости из Владе АП Војводина (Вук Радојевић), ФСВ-а (потпредседник Горана Драча и секретар Милорад Цвијић), ФС Суботица (Ненад Николић), локалне самоуправе (председник општине Драган Тошић), све до бројних играча, стручњака и руководилаца ранијих генерација и навијача, обратио се и актуелни председник ОФК Бечеј 1918 Драган Кнежев.
„Иако је најпопуларнији спорт на свету у којем се врти велики новац, фудбал је, ипак, само спорт и ми му тако прилазимо. Буyетски смо, као и по инфраструктури, скроман клуб, али и средина с дугом традицијом. Кроз бечејски фудбал је прошло много младих људи, који су, свако у своје време, створили резултатски педигре и по томе смо, ипак, велики. Наше опредељење је да фудбал и даље третирамо као спорт, да побољшамо инфраструктуру, да задржимо садашњи статус прволигаша, односно да садашњу енергију која влада у клубу и око њега задржимо и објединимо са локалном самоуправом и спонзорима у синергију, како бисмо му системски решили несметан будући живот“, јасан је био председник слављеника Драган Кнежев.
Текст и фото: Властимир Јанков
