(Од нашег специјалног извештача)
Црвено-бели су изборили реми (1:1) са одличном екипом Шахтјора из Доњецка, учесником Лиге шампиона и тимом у који су уложени милиони евра. То, међутим, није обесхрабрило ученике тренера Ненада Лалатовића да се испрсе пред фаворитом и покажу да поседују завидан квалитет.
Назире се да ће црвено-бели у наставку сезоне бити одлично кондиционо спремни и сада је на тренеру и члановима стручног штаба да појачано раде на уласку тима у жељену форму. Доста новајлија је стигло током зиме, ваља их све уклопити у складан мозаик и на томе ће се инсистирати у раду током наредних десетак дана. Иако припремне утакмице не значе ништа посебно у односу на оне такмичарске, ипак може да се примети да је екипа на одличном путу и да, ако се по јутру дан познаје, навијачи имају разлога да с позитивним мислима и нестрпљењем чекају наставак сезоне.
Тренер Лалатовић током свих 90 минута сусрета са украјинским тимом захтевао је међусобну комуникацију играча, доследно поштовање кретњи и договорених акција, пуно трчања и покривања сваког дела терена, као и полазак у пресинг на последњу линију одбране ривала. Наравно, било је ту пропуста, али је јасно била уочљива жеља играча да што прецизније испуне замисли, које, када се буду довољно пута поновиле, треба да пређу у неку врсту аутоматизма.
Видело се да недостаје још један играч на позицији нападача, јер је то место остало непопуњено одласком Бојана Матића у Партизан. Момчило Мркаић је одиграо веома добро, пуно се трудио, добио већину ваздушних дуела и одлично упошљавао саиграче, али када је он изашао из игре, на његовом месту нашао се повратник Немања Човић којем је, ипак, природна позиција она иза вође навале. У одсуству реконвалесцента Ранка Веселиновића, Ђурић и Саничанин коректно су обавили задатке као штоперски пар, али је на тим местима шкрипало у другом делу када су их заменили Андрић и Стојсављевић. Наравно, двојица новајлија никада раније нису наступили у тандему, не познају се довољно и због тога је јасна Лалатовићева намера да покуша да ангажује још једног централног бека.
Никола Дринчић, овог пута с капитенском траком око руке, био је прави предводник тима, по обичају је учествовао у свакој акцији и командовао игром своје екипе. Истинског сарадника имао је у бисеру новосадског и српског фудбала Мирку Топићу, који је пуно претрчао и одрадио, чини се, баш све оно што је стручни штаб од њега тражио. Бојић је на средини терена водио битке са везним играчима украјинског шампиона, а стизао је да и у завршници напада буде опасан по гол супарника. У наставку су још два изданка омладинске школе Војводине, Михајло Нешковић и Дејан Зукић, показали да се од њих с правом очекује да постану носиоци игре у најскоријем времену. Управо овај тандем креирао је једини гол, када је Зукић феноменално осмислио и реализовао акцију, после које је Нешковић затресао мрежу.
Све у свему, тренер Лалатовић је с правом изразио задовољство оним што је екипа показала, као и односом играча према дресу и грбу клуба чије боје бране. Верујемо да ће реми остварен у утакмици с изврсним ривалом донети додатну ињекцију самопоуздања новосадском суперлигашу и погурати га да још боље ради и уђе у форму која ће бити својеврсни гарант остварења европских амбиција.
А. Предојевић
Као и годинама уназад, на зимским припремама голман Војводине Емил Роцков 27. јануара прославља рођендан. Тако је било и овог пута, чувар мреже напунио је 25 година. У његову част, љубазно особље хотела „Сусеси“ изнело је рођенданску торту, а пре него што је угасио свећице на њој Емил је друговима пожелео добро здравље и да их мимоиђу повреде. Потом је саиграчима исекао по парче посластице у црвеној и белој боји и то у облику броја један.
Сусрет пријатеља Пред почетак тренинг утакмице између Војводине и Шахтјора из Доњецка забележили смо сусрет старих пријатеља Ненада Лалатовића и Дарија Срне. Обојица су у неким ранијим годинама носили дрес украјинске екипе. Њихови тимови, Срна је сада високи функционер у Шахтјору, одиграли су утакмицу без победника, виђен је солидан фудбал и очигледно је да се налазе на добром путу да достигну жељени ниво форме за пролећни наставак сезоне.
У провери против Шахтјора за Војводину су наступиле комплетне две екипе. На терену су се појавила 22 фудбалера, а тренер Лалатовић шансу није пружио Ранку Веселиновићу, који се опоравља од повреде, Богдану Младеновићу (упала тетиве), младом Николи Мирићу, као ни голманима Николи Симићу (температура) и Горану Вуклишу. Они су, осим Симића који је остао у хотелу, дуел пратили с трибине.
Капитен Војводине против Украјинаца први пут је био 35-годишњи Никола Дринчић, искусни фудбалер који је прави пример млађим саиграчима када су професионализам, однос према игри и схватању фудбала у питању. У почетку другог полувремена трака је прешла на мишицу голмана Емила Роцкова, а када је и он напустио игралиште предводник екипе био је Михајло Нешковић.
Неписано је правило у новосадском тиму да сваки новајлија мора да се представи саиграчима. У Белеку је чин те својеврсне иницијализације одрађен после првог контролног сусрета, када су новоангажовани играчи морали да се попну на столицу и отпевају песму по властитом избору. Ђорђевић, Младеновић, Мркаић, Вуклиш, Мирић, Бјековић, Стојсављевић и Андрић су то одрадили уз велику помоћ осталих момака и тренера, али и уз праве овације другова и свих присутних у сали.
У Белек је допутовала и екипа словеначког Марибора, која ће бити смештена заједно с Војводином у хотелу „Сусеси“. На челу тима су некадашњи познати фудбалери Златко Заховић и Дарко Миланич, који су се срдачно поздравили са Новосађанима. Мариборчани и новосадски црвено-бели одиграће утакмицу 1. фебруара.
А. П.
