елаборат о оправданости отуђења грађевинског земљишта у јавној својини у сомборској индустријској зони, у блоковима 102 и 103, непосредном погодбом и без накнаде, већ је изазвала бројне коментаре у јавности. Једни подржавају ову одлуку и евентуални долазак компаније која, по званичном портфолију, запошљава 17.000 радника и остварује годишњи промет од око 160 милиона долара. У прилог им иде и најава „Pretty Group“ о отварању сомборских погона у којима би ново радно место нашло чак 1.100 Сомборки и Сомбораца, међутим, нису ретки ни они разочарани профилом зантересованог инвеститора
Наиме, у истом сектору у којем послује и фирма из Бангладеша, текстилном, Сомбор је својевремено имао неколико јаких и извозно оријентисаних предузећа, која су неславно пропала и уништена кроз власничку трансформацију, односно приватизацију на српски начин, на тако темељан начин да у „Зефиру“, „Текстилу“, „Весни“ и безданској „Бети“ не да није остао „камен на камену“, већ су у потпуности пале у заборав. Ако је судити по писму намере које је у Сомбор доспело посредством београдске адвокатске канцеларије Александра Младеновића, инвеститор намерава да уложи 16 милиона евра у ову инвестицију, и у хале површине чак 15.000 квадратних метара инсталира машине последње технолошке генерације, те запосли 1.100 радника и тако остварује годишњи промет од 26 милиона евра.
План фирме из Бангладеша је да се сва производња извози, превасходно на тржиште Европе, а као разлог за ову инвестицију, не крије се у писму, наводи се чињеница да је у овом тренутку зарада и њена структура у Србији нижа него у земљама у окружењу, као и разумна подршка Владе Србије страним гринфилд инвестицијама.
Било да се, читајући намере фирме из Бангладеша, оне боје оптимизмом или у најмању руку скепсом, један од захтева „Pretty Group“ је ипак већ сада неспорна велика препрека за реализацију ове инвестиције. Наиме, писмо намера је децидирано у томе да је реализација овог пројекта директно и искључиво везана за пословање у оквиру система слободних зона, па се од сомборских надлежних власти очекује да исходују овакав статус за потенцијалну будућу бангладешку фабрику конфекцијске одеће. Тема слободне царинске зоне у Сомбору је годинама, тачније деценијама уназад повремено бивала „на столу“, али се сем пригодничарског помињања, што ће рећи уочи каквих избора, никада ниједна претходна власт није озбиљније упустила у реализацију таквог статуса постојеће, али и некомплетно опремљене Индустријске зоне.
Да овај услов може бити пресудан, говори већ сама чињеница да у Србији тренутно постоји свега 14 слободних царинских зона, од којих су четири у Војводини - Апатин, Суботица, Нови Сад и Зрењанин, од којих су прве две у непосредном суседству Сомбора . Према службеним подацима у српским слободним зонама послује преко 200 мултинационалних компанија, које су само прошле године оствариле промет од око пет милијарди евра, обављајући све врсте пословних активности и при томе бивајући ослобођене од плаћања ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала намењеним производњи робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала.
Не прејудицирајући налазе експертске радне групе којој је задатак да изради такозвану cost-benefit анализу, једно је сигурно: управо од резултата њиховог рада ће се моћи објективно и говорити о томе колико Сомбор и његови житељи добијају, а колико губе дајући фирми из Бангладеша без накнаде 15 хектара грађевинског земљишта у Индустријској зони.
М. Миљеновић
Кинези још у игри
За сомборску индустријску зону су заинтересовани и инвеститори из Кине, који су већ неколико пута долазили на званичне разговоре са овдашњим властима. Наиме, „Лонгyуинг Инвестмент анд Менагемент“ -ЛИМ конгломерат који по коморском систему окупља преко 150 фирми из Шангаја, има намеру да инвестира у индустријски парк који би се у почетку простирао такође на 15-так хектара, са могућношћу даље експанзије.
