односно ускрати право родитеља да и блажим лупањем по гузи или прстима уче дете шта сме или не сме да чини, реакција дела стручне јавности била је веома бурна. Многи су били против Миливојевићевих ставова и залагали се за то да се батина, било каква, једном заувек протера из Грађанског законика.
Међутим, у току јавне расправе о Грађанском законику, која ће трајати до 1. јула наредне године, искристалисао се став да такозване “васпитне ћушке” за децу не треба да буду забрањене и да држава нема право да се умеша у односе родитеља и деце ако је реч о најблажим ударцима по задњици малишана. Тако, ако дете хоће да претрчи преко коловоза ван пешачког прелаза, да се пентра по огради терасе или да гура прстиће у штекер, а родитељ га због тога удари по гузи како би оно најбрже схватило да је такво понашање опасно, онда се то сматра чињењем у најбољем интересу детета. Другим речима, неће бити забрањено оно што се може сматрати оправданим понашањем родитеља. С друге стране, родитељи неће смети да подвргну дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета.
- Веома ме је обрадовала одлука Комисије за израду Грађанског законика да из коначног предлога изоставе многе веома спорне теме: од забране родитељских “васпитних ћушки” до сурогат материнства. Чланови Комисије имали су слуха за реакције јавности и потврдили да се код нас ипак може нешто променити набоље – да се вреди борити аргументима. Највећу добит од полемике око васпитања деце видим у томе што је јавност почела да се бави овом темом, тако да сада о њој колективно више знамо – рекао је Миливојевић.
У стручној јавности се већ неколико година, од када се кренуло у израду будућег Грађанског законика, говори о томе да држава овим актом заправо више преваспитава родитеље, и истиче да би забрана и васпитних ћушки, односно благих удараца по гузи или прстима, могла довести до тога да малолетници манипулишу својим правима и уцењују родитеље чак и када чине оно што је за њих опасно.
Професор кривичног права и председник Удружења правника Србије Милан Шкулић подсећа на то да је свака повреда детета, било тешка или лака, кривично дело, али да се не може кажњавати баш сваки телесни захват родитеља у односу на дете који није праћен повредом, а то је оно што се у полемикама назива “васпитном ћушком”.
- Тако нешто је потенцијално опасно код нас, јер реално многи родитељи, вероватно већина, повремено практикују васпитни стил који подразумева кажњавање у неким дррастичним случајевима које је телесно, али не у таквом степену да би се тиме учинило кривично дело. То значи да би већина родитеља, од момента усвајања таквог закона, пре или касније била у сукобу с њим, па би потенцијално били изложени и неким породично-правним санкцијама, које би могле бити веома неугодне, као што су пример надзор Центра за социјални рад или чак одузимање детета од родитеља у драстичнијим случајевима. Сигуран сам да би то створило огроман простор за велике злоупотребе – оценио је професор Шкулић.
Љ. Малешевић
Суд одлучује да ли има злостављања
У нацрту Грађанског законика истиче се да родитељи имају право и дужност да чувају и подижу дете тако што ће се лично старати о његовом животу и здрављу. Родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета и дужни су да га штите од таквих поступака других лица. Суд је тај који ће процењивати да ли је у конкретном случају било злостављања или не, а најбољи интерес је да се дете подиже с родитељском љубављу и пажњом.
