с вишком килограма и када одрасту, а то значи да имају већи ризик за настанак кардиоваскуларних и других болести. Лекари кажу како пођеднаку одговорност имају савремен начин живота, заузетост родитеља, мањак простора за игру на отвореном, физичка неактивност и лоша исхрана.
- Епидемија гојазности један је од најозбиљнијих изазова за здравље становништва, а настаје због крупних друштвених и економских промена које су у последњих неколико деценија захватиле све области живота у земљама Европе - каже педијатар и кардиолог у Дому здравља “Нови Сад” проф. др Душица Ракић и додаје како је алармантан пораст гојазности код деце и адолесцената горући проблем, с којим се није изборила ниједна европска земља.
Новосадски лекари кажу како је пре три деценије број гојазне деце био 6 одсто, а сада је 20,6 одсто и да је тако углавном и у целој Србији. Такође, некада је добро ухрањене деце било 92, а сада је 68,8 одсто. Број деце која су прекомерно ухрањена расте до 15-е године, а годину дана касније значано се смањује број гојазних девојчица, јер оне почињу да виде рачуна о изгледу.
- Деца данас једу брзу храну, не једу кувано, не доручкују, немају устаљен број оброка и стално нешто грицкају. Најчешће су то теста, слаткиши, пице, газирана пића. Срамота је понети ужину од куће и није реткост да нам после зимског периода дођу 14-огодишњаци који имају повишен крвни притисак - оцењује др Ракић и додаје како је прва терапија у лечењу високог крвног притиска код деце управо губљење килограма.
Педијатар и специјалиста за исхрану у Дому здравља “Нови Сад” др Темира Лозанић каже како је гојазност комплексна проблематика, на коју утиче промењен ритам живота, али и промена читавог окружења.
- Индустријализација и технологизација донеле су промене и у исхрани и у физичким активностима. Људи остају дуже на послу, има и самохраних родитеља који су принуђени да раде два посла. Мање се кува, свуда је велика понуда хране “за понети”. Густ је саобраћај и сви користе кола или градски превоз, а мало се користе ноге или бицикл. Урбанизам се такође променио и питање је колико деца могу да буде безбедна у игри напољу. Нема довољно јавних паркова и простора за игру. Нови Сад има бициклистичке стазе и јавне површине за тренирање, али многа места немају - наводи др Лозанић.
Према њеним речима, један од разлога гојазности је брза храна која је укусна, али у њој има масти, соли и шећера више него што је потребно. Поред тога, деца се мање друже, а више времена проводе уз рачунаре, таблете и телефоне.
- Нико није крив за такво стање, али је зато за решење проблема неопходна координисана акција целог друштва, од просвете и здравства, до медија и урбаниста. Родитељи ураде оно што могу и на шта су спремни. Ми им саветујемо је да неке намирнице треба више да нуде, а неке да мало гурну у запећак и да ускладе храну и физичку активност деце - саветује др Лозанић.
Љ. Петровић
Деца жртве потрошачког друштва
Др Душица Ракић каже како се деца не играју напољу и немају рекреацију.
- Често се у објектима брзе хране нуди попуст за куповину пецива и слатких газираних сокова, па су тако деца жртве потрошачког менталитета - наводи она.
