у Средњој техничкој школи “Никола Тесла” у Сремској Митровици. Додељена су сведочанства о завршеној првој, другој и трећој години за занимање механичар грејне и расхладне технике, бравар, аутомеханичар и машинбравар.
Ова средњестручна школа има у оквиру КПЗ Сремска Митровица своје одељење и већ деценију обучава осуђенике. Резултат ове успешне сарадње огледа се, оцењује Небојша Драгановић, заменик управника КПЗ Сремска Митровица, у веома успешној ресоцијализацији осуђених лица и њиховој припреми за пост пентални прихват.
- Осуђена лица којима казна истекне или из других разлога напусте нашу установу, школовање могу да наставе у Средњој техничкој школи “Никола Тесла”, или у некој другој школи за средње школско образовање на основу постојеће документације – рекао је Драгановић.
Заменик покрајинског секретара за привреду и туризам Павле Почуч и помоћник покрајинског секретара за област привреде Бранислав Бандић такође су били у радној посети КПЗ у Сремској Митровици, где су са представницима истраживачког тима Мисије ОЕБС у Србији, Београдског центра за људска права разговарали о могућностима запошљавања маргинализованих категорија, у које се бивши осуђеници убрајају. Циљ и овог сусрета било је дефинисање значаја и улоге које различите институције могу имати у креирању подстицајног окружења за запошљавање бивших осуђеника, на националном и локалном нивоу.
- Покрајински секретаријат посебну пажњу посвећује радној интеграцији и запошљавању маргинализованих и теже запошљивих категорија. Спремни смо дати свој допринос, пре свега, у отклањању предрасуда према људима који су одслужили своју казну, а који имају право на другу шансу и наставак живота ван зидина КПЗ – истакао је Почуч додајући да ће бити сагледана могућност подршке овој рањивој категорији у оквиру мера за унапређење социјалног предузетништва, која ће по први пут бити примењена наредне године.
Највећи проблем бивших затвореника је да када изађу на слободу нађу посао. Према подацима Управе за изврђење кривичних санкција при Министарству правде годишње из српских затвора на слободу изађе око 5.800 затвореника, а за три године изашло је њих око 17.400. Мада подаци говоре да годишње из затвора изађе преко 5.000 затвореника, мало њих се пријављује на евиденцију незапослених. Доказ за то је да се на евиденцији Националне службе за запошљавање у првих седам месеци ове године за посао пријавило свега 685 бивших осуђењика, међу којима је и 50 жена. Важно је напоменути да НСЗ не води евиденцију због којих су кривичних дела они робијали, већ им се бележи само стручна спрема. Занимљиво је, мада подаци показују да многи током робијања завршавају занате и добијају сведочанства и сертификате о томе, на биро се пријављује већина некадашњих затвореника који немају никакве квалификације ни стручну спрему. У првих седам месеци са евиденције НСЗ запослило се 135 бивших осуђеника и то углавном на послове у области пољопривреде, производње и прераде хране, металургије, друмског саобраћаја, шумарства ио обраде дрвета и грађевине.
Званичне државне институције ни на који начин не разлику бивше осуђене од осталих грађана, нити их на било који начин онемогућавају да себи потраже посао када се нађу на слободи. Међутим, приликом конкурса на поједина радна места, а поготово за рад у поједине државне службе и јавни сектор, послодавци су ти који захтевају да кандидати доставе потврду да нису осуђивани. Када се већ за поједине државне службе траже такве потврде, онда не треба, објашњава за “Дневник” Златко Николић, криминолог и некадашњи васпитач у КПЗ Ниш, замерати послодавцима што зазиру да приме на рад бивше затворенике и што и они као услов истичу да неко лице није кажњавано.
- Тешко је запослити бившег осуђеника после сигме коју свака затворска казна иза себе оставља на његов лик као својеврсни печат. Не треба осуђивати послодавце, без обзира да ли је реч о државним или приватним фирмама, што ако могу да бирају, а сада је такво време да има много незапослених, пре узимају оне који немају “шару”, због тога што би се између осталог могла давати и порука некриминалним особама који су потенцијални извршитељи да је потребно да прво направе неко кривично дело и робијају, па да онда имају потенцијалну предност да добију посао. Бивши затвореници нису формално правно ни у чему дискриминисани када изађу са робије, али јесу по емоцијама и осећањима страха других људи да не понове то због чега су били већ у затвору – објашњава Николић.
Наш саговорник се слаже са оценом да немогућност бивших затвореника да нађу посао када одслуже затворску казну може утицати на то да они понове кривичне дело и да је због тога у српским затворима велики проценат повратника.
Спољна средина је “непријатељски” расположена према бившим затвореницима, додаје Николић, и они често једино разумевање добијају од криминалног миљеа, односно криминалне средине која од њих не тражи никав доказ нити потврду да су оно што јесу.
- Криминална средина све бивше затворенике врло брзо укључује у “свој посао” иако је то оно чега би они требало да се клоне и да се од тога одвикну. Повратништво у затвор је некима саставни део схватања себе у социјалној средини, посебно ако се ради о психопатским структурама личности. То да се затвореници едукују у затворима није ништа ново и постоји код нас још од 1945. године, а то што они тамо заврше школу или занат, много им значи када изађу на слободу, јер онда барем имају чиме да конкуришу за неко радно место. Без тога је њихов си-ви празан, а сасвим је друга прича да ли је то довољно да они посао заиста и добију и да се извуку из приче у којој су били – закључује Николић.
Љубинка Малешевић
Екс затвореници могу да се пријаве у НСЗ
Не постоје посебни програми НСЗ за запошљавање бивших осигураника и они уживају исти третман и добијају пођеднаку подршку као и сви остали који покушавају да дођу до посла. Нема ни ограничења када је реч о пријављивању бивших затвореника на евиденцију незапослених НСЗ, као што нема ни разлике у пружању подршке овим лицима у односу на остале. Тако је 112 бивших осуђеника, међу којима је 11 жена, у првих седам месеци ове године било укључено у активности и мере за запошљавање.
