Закону о основама система образовања, припремио Завод за унапређивање образовања и васпитања и упутио Министарству просвете. У основним школама би тако већ од јесени могла делимично да се укине настава страних језика.
По једном предлогу Завода, био би задржан садашњи недељни број часова свих предмета, али други страни језик више не би био обавезан; по другом, други страни језик био би обавезан у петом и шестом, а у седмом и осмом разреду био би изборни. Тако би ђаци петог, седмог и осмог разреда имали недељно по два часа другог страног језика, док би у шестом разреду оба страна језика имала по 1,5 часова недељно и по 15 часова блок наставе годишње.
По прописаној процедури, о томе који ће од предлога бити примењен, одлучиће Национални просветни савет.
Трећа могућност, комплекснија и процедурално захтевнија, усклађивања Закона и броја часова у актуленом ђачком распореду, јесте мењање Закона у којем би се повећао максималан недељни фонд часова. Против овога је министар просвете.
Закон, иначе каже, да основци у седмом и осмом разреду смеју да имају 25 обавезних и три часа изборних предмета недељно, а како је сада то се премашује.
Иначе, према подацима на сајту Министарства просвете енглески језик и даље учи највише ученика, немачки је на другом, а француски на трећем месту. Исто тако се види да не бирају сви ученици енглески за први језик; у првом основне, од укупно 63.896 ученика, 65.901 учи енглески, њих 711 одлучило се за немачки, 259 за руски и 986 за француски језик. Осми разред у Србији похађа 67.027 ученика, а када је реч о другом страном језику ситуација је шароликија: наставу шпанског као други језик похађа 1.399 ђака, а за италијански се определило 3.530 ученика.
Упркос захтеву министра просвете Срђана Вербића да се растерећење ђака смањењем броја часова спроведе тако што би се веронаука и грађанско учили само четири уместо 12 година, надлежни у Заводу нису ишли на рестрикцију наставе ова два обавезна изборна предмета.
Измене би се односиле на техничко образовање и информатику који би се у седмом и осмом разреду свели на један час недељно, плус 30 часова блок наставе годишње. Уз веронауку или грађанско, ученици би бирали још један изборни предмет са два часа недељно, рецимо други страни језик или два предмета са по једним часом.
В. Ц.
Матерњи плус два
Само 5 посто ученика у ЕУ школске 2009/2010. учило је неки други језик осим енглеског, француског, шпанског, немачког или руског. Зато је Европска комисија донела програм језичке политике, чији је циљ да у Европи свако од врло раног доба учи најмање два језика осим матерњег. На састанку на врху у Барцелони 2002. челници држава и влада ЕУ-а одредили су циљ под називом „матерњи језик+2”. У већини чланица ЕУ спуштена је граница школског узраста у којем деца почињу с учењем страних језика, а у неким од њих деца предшколског узраста уче стране језике у вртићу, као што је то случај са немачком мањином у Белгији где деца већ са три године почињу да уче стране језике.
