каже да се управо у овој области медицине крши део Хипократове заклетве, коју су дали лекари. Наиме, у заклетви се, између осталог, каже: „Никоме нећу, макар ме за то и молио, дати смртоносан отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт. Исто тако нећу жени дати средство за уништење плода. Истовремено ћу и побожно живети и изражавати своју уметност“.
- Немамо тачне податке о броју абортуса, јер не постоји прецизна евиденција и регистрација сваког прекида трудноће који се уради. Претпостављамо да се у Војводини на једно рођено дете уради два абортуса. На основу формуле која укључује број жена у репродуктивном периоду, броја рођене деце и употребе ефикасне контрацепције, може се извести закључак да је свакако број абортуса у Војводини и Србији, као и у Босни, Црној Гори и Македонији, међу највишима у Европи. Главни разлог томе је неупотреба ефикасне и савремене контрацепције због бројних предрасуда које постоје код нас према хормонској и интраутериној („спирала“) контрацепцији које се трансгенерацијски преносе. У европским земљама у којима је сексуално васпитање добро организовано и где се зна да пилуле и спирала имају много предности и чувају репродуктивног здравља, а не угрожавају га, број абортуса је најмањи. Нажалост, код нас се још увек споро иде ка овом циљу, мада се протеклих година у Војводини изузетно успешно спроводило „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ у 70-ак средњих школа - наводи др Вејновић.
Више од 90 одсто свих прекида трудноће немају медицинске разлоге и то су абортуси који се раде до десете недеље трудноће. Жене које на овај нчин одустају о мајчинства, каже др Вејновић, нико не саветује, не разговара са њима, не предочава им могућност задржавања детета. Међутим, има и прекида трудноће који се раде из медицинских разлога. Прекиди трудноће код нас се раде стандардном техником. Како објашњава др Вејновић, то значи да се ради дилатација грлића материце, вакуум аспирација и киретажа.
- Тако је до 10. недеље трудноће. Уколико је прекид трудноће између 10. и 20. недеље, а у зависности од степена трудноће, може да се ради и лековима за изазивање побачаја. То су простагландински препарати који покрећу и изазивају порођај, па самим тим и побачај. Када је у питању побачај после 20. недеље, прво се успава беба, односно уради се фетицид, убризгавањем калијум-хлорид у срце бебе. Након смрти бебе ради се киретажа. Ризик за мајку је исти као и код сваког другог оперативног захвата - наводи управник Бетаније.
Како објашњава, постоје лекови за изазивање побачаја који могу да се користе и у трудноћи која је до десет недеља стара. Ово се зове медикаментни абортус и ради се помоћу два лека која још увек, нажалост, нису регистровани код нас, мада се користе успешно у многим земљама Европе. Бетанија је током 2004. и 2005. године учествовала у пројекту Светске здравствене организације која је испитивала могућност да се дају мање количине ових лекова у мањем размаку, тако што се један попије , а други се за 48 сата или попије или ставља вагинално. Жене које су се подвргле овом прекиду трудноћу биле су веома задовољне. У Француској и другим земљама, овакав прекид трудноће може да се ради и амбулантно.
- Ризици прекида трудноће нису велики када се раде у легалним и прописаним условима, па је зато од кључне важности да он буде законом дозвољен, јер забрана само доводи до илегалних, односно небезбедних абортуса који строструко повећавају могућност компликација, а чак укључују и могућ смртни исход. Међутим, ако се деси нека од тежих компликација, као што су тешка упала материце, јајника и јајовода, она може да доведе до „слепљивања“ јајовода са последичним стерилитетом у око 0,1 одсто случајева. Заостатак ткива у материци се дешава код један до три одсто случајева и може некад и спонтано да се реши. Друге компликација су ређе, али ипак могу да се десе и носе са собом последице - објашњава др Вејновић.
Прекид трудноће може да буде и спонтан, односно да се деси спонтани побачај. Пракса каже да се и након овога ради киретажа, а др Вејновић наводи да већ 15 година практикује спонтани завршетак оваквих побачаја, без хируршке интервенције. Жена у тим ситуацијама долази на контроле код лекара, како би се пратило њено стање, али се не подвргава киретажи.
- У Америци, Канади и земљама Бенелукса, примењује се оваква пракса. Статистика каже да је неуспешно 20 одсто трудноћа. Значи да свака пета жена која затрудни, неће родити то дете и имаће спонтани побачај. Не треба журити и ићи одмах на киретажу. Али је важно да свака пацијенткиња, чим остане у другом стању, уради ултразвучни и лабораторијске прегледе - наглашава наш саговорник.
Када дође до побачаја, потребно је ултразвуком пратити стање, имати редовне контроле и дати шансу да се побачај заврши спонтано. На тај начин се избегава и ризик који доносе киретаже, а то је оних од један до три одсто случајева, који су неминовност код хируршких процедура, каже др Вејновић.
Љубица Петровић
Медицински разлози пред Етичким одбором
- Између 10. и 20. недеље трудноће абортуси се раде у установама које и доносе о одлуку о прекиду трудноће, а за прекиде трудноће након 20. недеље потребна је сагласност Етичког одбора. Разлог за прекид трудноће може да буде еугеничка индикација, односно оштећење плода, медицински разлог када трудноћа угрожава здравље мајке и правне индикације – када је трудноћа настала као последица силовања, инцеста, злоупотребе положаја- наводи др Вејновић.
