Хоће ли министар бирати директоре школа

Министар просвете Србије Младен Шарчевић повукао је из радне верзије новог Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) члан 204, који предвиђа да министар бира

 директоре образовних установа шест месеци од усвајања тог закона. По овом члану Закона, који је у процедури јавне расправе, министар би у септембру лично бирао више од 2.000 директора вртића, школа, ученичких домова...

Како су поједини представници стручне јавности и синдикати просвете указивали, то би било тешко, практично немогуће извести у кратком року. Међутим, остаје нејасно да ли ће, по новом, министар бирати нове директоре кад (како којем) старом буде истекао мандат.Претходно је до медија стигао Нацрт закона у којем се налазио овај члан, али је експресно избрисан с објашњењем да овај документ представља радну, недовршену верзију и да није усвојен као званична радна верзија.

На Члан 204 реаговали су представници синдиката, објашњавајући да је немогуће да министар зна ситуацију на локалу и сваког кандидата појединачно и да је бесмислено да он буде тај који ће давати коначну реч приликом избора директора.Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић рекла је да је аутономија школе нешто што би повећало њену одговорност.

- Овако би то што раде Школски одбори радио сам министар, а он то не може да стигне, нити да добије праве информације – сматра Јанковић.
Новина би требало да буде да министар именује директоре, а они се бирају по мање-више старим правилима - комисија коју формира Школски одбор спроводи поступак избора директора, почевши од обраде конкурсне документације до мишљења Наставничког већа о кандидатима (на посебној седници сви запослени се тајним гласањем изјашњавају о кандидатима).

Школски одбор затим саставља листу свих кандидата, и уз образложење доставља министру просвете, заједно с извештајем комисије. Министар потом обавља избор директора, а ако утврди да конкурс није спроведен у складу са законом, расписујуе се нови конкурс. Школски одбори требало би да и даље имају девет чланова, по три представника локалне самоуправе, запослених и родитеља.

Након повлачења поменутог члана из Нацрта синдикати су поздравили потез министра уз наду да ће се отклонити и други проблематични чланови, уочени у предлогу новог закона.Практично, јавна расправа о Нацрту ЗОСОВ почела је у петак преговорима синдиката с Министарством просвете, науке и технолошког развоја, који ће бити настављени ове недеље.

На првом састанаку, којем су присуствовали представници свих репрезентативних синдиката и састављача Закона, нацрт је разматран у целости и дате су начелне примедбе синдиката. Након тога се приступило расправи о појединачним члановима. Синдикати су имали готово идентичне ставове по питању запошљавања, преузимања запослених, састава и ингеренције школских одбора и Националног просветног савета. Посебно су истакли незадовољство неблаговременим укључивањем у израду ЗОСОВ-а.

Представницима Министарства просвете скренута је пажња да су дужни да се придржавају Споразума о решавању спорних питања, потписаног априла 2015. године, нарочито дела који се односи на запошљавање и преузимање радника. Најављена им је могућност да се, уколико то не испоштују, могу очекивати протести и штрајкови.

В. Црњански

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести